GRAĐANSKO PRAVO

Građanskim pravom se regulišu međuljudski odnosi, kao i prava i obaveze koje proističu iz tih odnosa. U te odnose možemo uvrstiti ugovorne odnose npr. Između zakupodavca i zakupca nepokretnosti ili pokretnosti, između prodavca i kupca nepokretne ili pokretne imovine, ali i pitanja ličnog statusa građana, kao što su brak, roditeljstvo, starateljstvo i nasleđivanje. Stvarno pravo kao deo gradjanskog prava se odlikuje time što deluje prema svima, a bavi se pravnim odnosima u vezi sa nepokretnim i pokretnim stvarima, odnosno telesnim stvarima. Stvarna prava su pravo svojine, pravo državine, pravo službenosti, stanarsko pravo, pravo građenja, pravo zakupa, zaloga, hipoteka i dr. Građansko i stvarno pravi su povezane grane prava, gradjansko pravo uređuje građanske odnose, dok se stvarno pravo odnosi na stvari-telesne stvari.

Advokat za građansko pravo najčešće se angažuje kada je potrebno urediti neki pravni odnos između gradjana ili postoji pravni spor ili problem koji se tiče stvari i odnosa između građana. Neki od najčešćih razloga za angažovanje advokata za stvarno i građansko pravo su:

1) Kupovina ili prodaja nekretnine - kada se kupuje ili prodaje nekretnina, advokat za stvarno i građansko pravo može pomoći na način što će izvršiti uvid u dokumenta kojima stranke raspolažu, po zahtevu stranke pribaviti neophodna dokumenta, sastaviti ugovor ili drugu ispravu po želji stranke, pregledati već ponuđen tekst ugovora i izvršiti neophodne korekcije, radi zaštite intetresa svoje stranke, organizovati potvrdjivanje ugovora od strane nadležnog javnog beležnika i dr.

2) Pitanja prava svojine - advokat za stvarno i građansko pravo može pomoći u rešavanju sporova koji se tiču vlasništva, poput sporova oko prava svojine, oko granica, stvarnih službenosti, posedovanja, raspolaganja i drugih srodnih pitanja vezanih za imovinu.

3) Ugovori - advokat za stvarno i građansko pravo može pomoći u pregledu, izradi i pregovorima u vezi sa ugovorima koji se tiču stvarnog i građanskog prava, kao što su ugovori o prodaji, zakupu i hipoteci.

4) Zastupanje u sudskim postupcima - advokat za stvarno i građansko pravo može zastupati klijenta u sudskim postupcima koji se tiču stvari i odnosa između građana, uključujući sporove oko prava svojine, ugovora, obaveza iz nasleđivanja i drugih srodnih pitanja.

Danas građansko pravo predstavlja najpre porodicu odnosno familiju više grana prava. Ovu granu čine: opšti deo građanskog prava, stvarno pravo, porodično pravo i obligaciono pravo. Samim tim, građansko pravo je zasnovano na različitim načelima.

Budući da je građansko pravo složeno, neophodno je da se angažuje advokat za građansko pravo, čiji je posao bavljenje pitanjima prava i obaveza građana, kao i pravima i obavezama privrednih subjekata u odnosu jedni na druge, te da zastupa svoje klijente u opštim parnicama pred sudom (opšta parnica je vrsta sudskog postupka u kome se rešavaju sporovi koji se odnose na obaveze i prava iz ugovora ili drugog pravnog odnosa).

Kao advokat za građansko pravo, imam zadatak da najpre upoznam svoje klijente sa njihovim zakonskim pravima i obavezama u okviru parničnog postupka pokrenutog protiv njih ili postupka koje su pokrenuli protiv drugih lica. Nakon što se u potpunosti upoznam sa predmetom, uz primenu zakonskih regulativa, klijentu predočavam i predlažem moguće načine za postupanje te u skladu sa tim preduzimamo sve neophodne pravne mere.

Advokat za građansko pravo obavlja sledeće poslove:

a) sastavljanje opomena pred tužbu, svih vrsta tužbi, odgovora na tužbu, protivtužbi, vansudskih i sudskih poravnanja, sastavljanje i izjavljivanje redovnih i vandrednih pravnih lekova.

b) zastupanje fizičkih lica u parničnim postupcima pred svim domaćim sudovima.

v) zastupanje u postupcima za naknadu materijalne i nematerijalne štete (fizički bolovi, duševni bolovi, strah, povrede ugleda, časti, slobode, smrti bliskog lica i dr.)

g) sastavljanje svih vrsta ugovora (ugovor o kupoprodaji pokretnih i nepokretnih stvari, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o poslovnoj saradnji, ugovor o franšizi, sastavljanje svih vrsta profesionalnih ugovora i dr.)

d) zastupanje u pregovorima u vezi sa zaključenjem ugovora, kao i zastupanje u sudskim sporovima pred domaćim sudovima, u vezi sa primenom, raskidom ili poništajem ugovora.

e) zastupanje u postupcima naplate potraživanja.

Nekoliko ključnih reči i pojmova vezanih za građansko pravo:

1) Obaveze: U građanskom pravu, obaveze predstavljaju dužnosti koje jedna strana mora da izvrši prema drugoj. Primeri obaveza u građanskom pravu su dužnost plaćanja novca, predaja stvari, ispunjenje ugovora i izvršenje drugih dogovorenih radnji.

2) Prava: Prava su stvari koje nam pripadaju i koje nam drugi po pravu ne mogu oduzeti. Primeri prava u građanskom pravu su pravo na imovinu, pravo na zaštitu privatnosti i pravo na slobodu govora.

3) Ugovor: Ugovor je dogovor između dve ili više strana koji se odnosi na obaveze i prava koja proističu iz tog dogovora. Ugovori su važan deo građanskog prava i mogu se odnositi na različite oblasti, kao što su kupoprodaja, zakup, najam.

4) Nasledstvo: Nasledstvo je prenos imovine i obaveza sa jedne osobe na drugu posle smrti. Nasledstvo se reguliše građanskim zakonima i uključuje pitanja koja se odnose na raspodelu imovine i obaveza među naslednicima.

5) Sudski postupak: Sudski postupak je procedura kroz koju se rešava spor između dve strane u sudskom procesu. Građanska prava se često rešavaju putem sudskih postupaka, uključujući postupke vezane za razgraničenja, kupoprodaju, zakup i druge pravne odnose.

Građansko pravo se bavi pravima i obavezama građana i privrednih subjekata u odnosu jednih na druge, dok opšta parnica predstavlja sudski postupak u kome se rešavaju sporovi o pravima i obavezama između dve strane. Opšta parnica se može voditi u vezi sa različitim vrstama građanskih prava, kao što su prava iz ugovora o kupoprodaji, zakupu, najmu, nasleđivanju, radnom odnosu i drugim pravnim odnosima.

U opštoj parnici, sud utvrđuje da li je jedna strana prekršila neka prava druge strane i da li je dužna da nadoknadi štetu. Ako se utvrdi da je jedna strana prekršila neka prava druge strane, sud će doneti presudu koja nalaže da se ta strana obaveže da ispuni neku obavezu ili da izvrši određenu radnju, ili da nadoknadi štetu koju je drugoj strani nanela. Dakle, opšta parnica je način na koji se ostvaruju prava i obaveze izgrađena u okviru građanskog prava.

U praksi se često javljaju sporovi vezani za stvarno, odnosno imovinsko ili svojinsko pravo, koje obuhvata niz zakonskih i ustavnih pravila koja regulišu odnose između ljudi, ili države i pravnih/fizičkih lica, a koji su predmet prava svojine ili srodnog prava nad nepokretnom odnosno pokretnom stvari. Zbog ovih sporova javlja se velika potreba da se angažuje advokat za stvarno pravo.

Naša advokatska kancelarija pored usluga koje se odnose na gradjansko pravo, svojim klijentima pruža i efikasnu uslugu u domenu stvarnog prava. Naša advokatska kancelarija je spremna da vas savetuje i zastupa u svim postupcima zaštite prava svojine, državine, službenosti, založnog prava. Pored toga, nudimo i usluge u postupcima legalizacije nepokretnosti, konverzije i svojinske transformacije.

Izvornim zakonom oblasti stvarnog prava smatra se Zakon o osnovama svojinsko – pravnih odnosa, a osnovni cilj ovog prava je da se odredi kome pripadaju ta prava.

Stvarno pravo ili pravo vlasništva je grana prava koja se bavi pravima i obavezama vezanim za vlasništvo nad imovinom i nekretninama. Uloga advokata za stvarno pravo je da pruža pravnu pomoć i savete na pitanja koja se tiču vlasništva nad imovinom i nekretninama, kao što su kupovina i prodaja nekretnina, nasleđivanje, zakup, izgradnja i održavanje nekretnina, razgraničenja i slično.

Pored toga, stvarno pravo se odnosi na prava i obaveze vezane za nekretnine kao što su zemljište, zgrade, kuće i druga imovina. To uključuje i prava koja se odnose na upotrebu i korišćenje nekretnina, te prava koja se odnose na vlasništvo nad nekretninama.

Dakle, stvarno pravo je područje prava koje reguliše ono što ljudi imaju u vlasništvu. To je područje zakona koje govori ko može da poseduje zemljište i lične stvari, kako može da ih koristi i pod kojim uslovima. Primenjuje se i na nepokretnosti i pokretnosti. Vlasništvo i korišćenje imovine je oblast prava koje utiče na sve u društvu. Takođe je bitan deo prava nasledstva, porodičnog prava, kao i opštinskog prava.

Osnovna podela stvarnih prava je na pravo svojine, pravo službenosti, pravo stvarnog tereta, pravo zaloge i pravo građenja.

1) Pravo svojine kao stvarno pravo je najveći obim pravne i faktičke vlasti na određenoj stvari koji omogućuje njegovom titularu da stvar neograničeno stvar koristi u skladu sa pozitivnopravnim propisima. Osnovne vrste prava svojine su: svojina, susvojina, zajednička svojina i etažna svojina.

2) Pravo službenosti je stvarno pravo na tuđoj stvari (poslužno dobro) koje ovlašćuje njenog titulara da tuđu stvar ograničeno i neposredno koristi odnosno upotrebljava.

3) Realni stvarni teret je stvarno pravo na tuđoj stvari. Titular ovog prava je ovlašćen da od bilo kog vlasnika opterećene nepokretnosti zahteva određene prestacije.

4) Pravo zaloge je stvarno pravo na tuđoj stvari koje ovlašćuje založnog poverioca da založenu (pokretnu ili nepokretnu stvar) izloži prodaji.

5) Pravo građenja je pravo nekog lica da na površini tuđeg zemljišta ili ispod površine ima u svojini zgradu što je svakodobni vlasnik zemljišta dužan da trpi.

a) utvrđenje prava svojine na nepokretnostima; b) sticanje prava svojine na osnovu održaja;

v) postupci iseljanja u sudskom ili upravnom posupku;

g) zaštita prava državine;

d) poništavanje i utvrđenje ništavosti ugovora kojima se prometovalo nepokretnostima;

e) upisi ili brisanje tereta na nepokretnostima;

ž) sastavljanje svih vrsta ugovora za nekretnine;

z) sporovi oko svojine, susvojine, podele zajedničke i etažne svojine;

j) reivindikacione, publicijanske i negatorne tužbe;

k) utvrđenje ili zaštita prava službenosti.

Svaki advokat će vam reći da je održaj institut koji je osmišljen kako bi se prevazišao raskorak između faktičkog stanja i stanja koje pravo priznaje. Sticanje prava svojine održajem se bazira na principu nevršenja prava od stane vlasnika stvari i predstavlja način sticanja imovine. Pokretnost ili nepokretnost se kod održaja ne stiče od nevlasnika. Ovde se nevlasnik ponaša kao da je vlasnik i po proteku određenog vrmena zaista postaje vlasnik. Sticanje prava svojine održajem označava da neko lice izvesno vreme drži u svojoj faktičkoj vlasti određenu stvar (pokretnost ili nepokretnost) i na osnovu državine i protoka vremena stiče pravo svojine na njoj.

Prethodni vlasnik koji nije držao niti koristio stvar gubi pravo svojine. Sticanje prava svojine održajem postoji vrlo dugo u istoriji građanskog prava i njegov smisao se vidi u tome da stvari, a naročito nepokretnosti, treba da budu korišćene, a dugo pasivno držanje vlasnika, odnosno nevršenje prava, može dovesti pod određenim uslovima do svojevrsne sankcije - gubitka prava svojine.

; Naravno, rokovi u kojima bi neko mogao da izgubi pravo svojine jer se ponaša uslovno rečeno nezainteresovano prema svojoj stvari nisu kratki, a opet, ni državina drugog lica ne može biti bilo kakva, već mora ispunjavati naročite uslove, mora biti naročitog kvaliteta, mora biti SAVESNA. Regulisan je Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa. Pa tako, zakonodavac razlikuje redovni i vandredni održaj. Sticanje prava svojine održajem se ne mogu steći prava ličnosti, niti obligaciona prava, intelektualna prava, već samo stvarana prava - uglavnom pravo svojine i pravo službenosti. U suštini, vlasnik ne gubi pravo jer ne vrši svoje pravo, već jer se i pored te činjenice neko drugi ponaša kao vlasnik duži vremenski period.

1. Kako se obezbediti prilikom kupovine nekretnine u izgradnji?

2. Kako se obezbediti od kašnjenja investitora sa završetkom objekta u izgradnji?

3. Kako sagraditi ili rekonstruisati ili adaptirati nekretninu?

4. Kako rešiti spor oko prava svojine nad imovinom?

5. Kako se zaštititi od upada na moju imovinu?

6. Da li se mogu ugovorom zaštititi od zakupca/zakupodavca?