VAŠA NAJČEŠĆA PITANJA

Institut odlaganja krivičnog gonjenja je predviđen odredbom člana 283.Zakonika o krivičnom postupku i predstavlja ovlašćenje javnog tužioca da po svojoj oceni, u okviru zakonom propisanih uslova, ne pokrene krivični postupak protiv osumnjičenog, ukoliko osumnjičeni ispuni jednu ili više zakonom propisanih mera čije ispunjenje mu je tužilac naložio.

Institut odlaganja krivičnog gonjenja je ograničen na postupke za samo određena krivična dela, za koja je zakonom propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 5 godina, a lice prema kome se primeni ovaj institut se ne smatra osuđivanim licem.

Sporazum o priznanju krivice je predvidjen odredbama člana 313-319 Zakonika o krivičnom postupku.

Na predlog branioca, osumnjičeni može zaključiti Sporazum o priznanju krivičnog dela sa javnim tužiocem, kojim okrivljeni svesno, dobrovoljno i u potpunosti priznaje jedno ili više krivičnih dela i sa javnim tužiocem se branilac saglašava o vrsti i visini kazne, odnosno drugim krivičnim sankcijama, o odustajanju javnog tužioca od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivice, o troškovima krivičnog postupka i o imovinskopravnom zahtevu, kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum.

Odgovor je NE. Neophodna Vam je pomoć advokata.
Postupci za rehabilitaciju i za prestanak mera bezbednosti ili pravne posledice osude određene su odredbama članova 569-582 Zakonika o krivičnom postupku.

Postupak za ostvarivanje prava lica neosnovano lišenog slobode ili neosnovano osuđenog određen je odredbama članova 583-595 Zakonika o krivičnom postupku.

Pre svega treba znati šta je nasilje u porodici. Prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, nasilje u porodici predstavlja akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu, ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj, ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.

Na osnovu gore navedenog i kao i na osnovu Krivičnog zakona nasilje u porodici čini svako ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. To je ponašanje kojim član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog ili drugih članova porodice. Svako ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici, u skladu sa zakonom. Nasilje u porodici se može prijaviti policiji ili javnom tužilaštvu koje je dužno da odmah isto prijavi policiji. Rukovodilac područne policijske uprave odredjuje policijske službenike koji su završili specijalizovanu obuku, da bi sprečavali nasilje u porodici i pružali zaštitu žrtvama nasilja.

Takodje, i javni tužilac odredjuje zamenike javnog tužioca koji su završili specijalizovanu obuku da bi ostvarivali nadležnosti javnog tužilaštva u sprečavanju nasilja u porodici i gonjenju učinilaca krivičnih dela. Za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela nadležni su policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad, kao ustanove. Podršku žrtvama nasilja u porodici mogu da pruže i druga pravna i fizička lica i udruženja. Prijavite nasilje u porodici, kontakt broj policije 192.

Pre svega treba znati šta je nasilje u porodici. Prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, nasilje u porodici predstavlja akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu, ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj, ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu. Na osnovu gore navedenog i kao i na osnovu Krivičnog zakona nasilje u porodici čini svako ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice. To je ponašanje kojim član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog ili drugih članova porodice.

Svako ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici, u skladu sa zakonom. Nasilje u porodici se dokazuje u krivičnom postupku koji se vodi protiv lica koje je okrivljeno da je izvršilo krivično delo Nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakona. Izvođenjem dokaza u toku postupka dokazuje se da li je ovo krivično delo izvršeno ili nije. Vodi se postupak izvođenja dokaza: dostavljanjem medicinskih izveštaja o povredama žrtve, davanjem iskaza žrtve i potencijalnih svedoka, medicinskim veštačenjem, kao i svim drugim relevantnim dokazima. Ovi krivični postupci kratko traju sve iz razloga hitnosti istih.

Pre svega za sastav bilo kakvog Ugovora neophodno je pravno znanje i godine iskustva u radu. Nije zabranjeno da neuke stranke same sebi pišu razne vrste Ugovora, ali to može da proizvede razne negativne pravne posledice za same ugovarače. Advokat je neko ko poseduje stručna znanja iz oblasti Ugovornog prava koje je samo po sebi veoma kompleksno i gde samo jedna reč može da promeni smisao cele rečenice, pa i Ugovora. Iz tog razloga uvek je najjeftinija i najbolja opcija za stranku da Ugovore pišu advokati. Kada govorimo o Bračnim ugovorima ili kako ih neki nazivaju Predbračnim, iako naš Zakon o porodičnim odnosima taj naziv ne poznaje, oni se mogu zaključiti između budućih ili postojećih supružnika. Prema članu 188. Zakona o porodičnim odnosima supružnici odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom, tačnije bračnim ugovorom.

Bračni ugovor se zaključuje u obliku javnobeležničke potvrđene (solemnizovane) izjave. U tom slučaju isključuje se zakonski režim zajedničke imovine. Ukoliko se bračni ugovor odnosi na nepokretnosti, upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima. Bračni ugovor se preporučuje svim budućim i sadašnjim supružnicima, jer u slučaju da dodje do razvoda braka, sam postupak zna da bude veoma mučan, skup, dugotrajan i isprepleten lošim emocijama. Razlog tome je taj što odnos između samih supružnika nije klasično ugovorno-pravni, već je to odnos koji je zasnovan na medjusobnim emocijama. Bračni ugovor omogućava slobodu volje ugovaranja imovinskih odnosa između supružnika i predstavlja vid zaštite od potencijalnog sukoba u budućnosti.

Deoba imovine stečene u braku se može vršiti kako za vreme trajanja braka, tako i posle njegovog prestanka, saglasno odredbi člana 178.Porodičnog zakona.

Ukoliko su se supružnici odlučili na sporazumni razvod braka, isti mora sadržati sporazum o deobi zajedničke imovine saglasno odredbi člana 179.Porodičnog zakona.

Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba) saglasno odredbi člana 180.Porodičnog zakona.

Odredbom člana 194. Zakona o nasleđivanju Ugovorom o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja se obavezuje da na ime naknade za izdržavanje prenese na davaoca izdržavanja svojinu na tačno određenim stvarima primaoca izdržavanja, ili kakva druga prava, postojećim u momentu sklapanja ovog ugovora, s tim što se taj prenos ima izvršiti momentom smrti primaoca izdržavanja. Sa druge strane, davalac izdržavanja se obavezuje da će do kraja života primaoca izdržavanja brinuti o njemu i sahraniti ga.

Dakle, radi se o aleatornom-neizvestnom ugovoru i za jednu i za drugu ugovornu stranu.

Raskid ugovora: Ugovor o doživotnom izdržavanju može raskinuti bilo koji ugovarač ako su njihovi odnosi u tolikoj meri poremećeni da postanu nepodnošljivi. Tada primalac izdržavanja mora dati naknadu davaocu izdržavanja za sve što je od njega primio, a ako je došlo do poremećenih odnosa krivicom jedne strane onda druga strana ima pravo i na pravičnu naknadu.

Poništaj ugovora: Razlozi za ništavost mogu biti opšti razlozi kao što je poslovna nesposobnost saugovarača, mane volje u vidu pretnje, prinude, zablude, prevare...

Zakon poznaje jedan posebno naveden razlog za ništavost za slučaj da je davalac izdržavanja lice koje se u okviru svoje delatnosti bavi negovanjem starih i bolesnih lica. Zakon o nasleđivanju je u članu 196. naveo medicinsko osoblje, bolnice, agencije i tome slično.

Članom 155. Zakona o obligacionim odnosima jasno je propisano da je šteta umanjenje nečije imovine, sprečavanje njenog povećanja, kao i nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Na taj način može doći do obične materijalne štete, štete u vidu izmakle koristi, kao i nematerijalne štete. Šteta se može javiti u svim aspektima života, te samim tim jasno je da do naknade štete može doći u mnogim oblastima prava. Jedna od vrsta naknade štete je nematerijalna šteta. Vrste naknade nematerijalne štete su: Objavljivanje presude ili ispravke, novčana naknada, novčana naknada u slučaju smrti ili teškog invaliditeta, satisfakcija u posebnim slučajevima, kao i naknada buduće štete.

Što se tiče nematerijalne štete najčešće se vode postupci za naknadu nematerijalne štete u vidu novčane naknade i to: za pretrpljene fizičke bolove, duševne bolove, zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, naruženosti, povrede časti i ugleda, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, nezavisno od naknade materijalne štete. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i visini iste, sud vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodnom i društvenom svrhom. Naknada nematerijalne štete za pretrpljeni strah često se javlja u koliziji sa drugim vidovima naknade nematerijalne štete najčešće sa naknadom štete za pretrpljene fizičke bolove, umanjenje opšte životne aktivnosti i naruženosti. Naknada nematerijalne štete za pretrpljeni strah može se dosuditi nevezano za materijalnu štetu, i druge vidove nematerijalne štete.

Članom 155. Zakona o obligacionim odnosima jasno je propisano da je šteta umanjenje nečije imovine, sprečavanje njenog povećanja, kao i nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Na taj način može doći do obične materijalne štete, štete u vidu izmakle koristi, kao i nematerijalne štete. Šteta se može javiti u svim aspektima života, te samim tim jasno je da do naknade štete može doći u mnogim oblastim prava. Jedna od vrsta naknade štete je nematerijalna šteta. Vrste naknade nematerijalne štete su: Objavljivanje presude ili ispravke, novčana naknada, novčana naknada u slučaju smrti ili teškog invaliditeta, satisfakcija u posebnim slučajevima, kao i naknada buduće štete. Što se tiče nematerijalne štete najčešće se vode postupci za naknadu nematerijalne štete u vidu novčane naknade i to: za pretrpljene fizičke bolove, duševne bolove, zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, naruženosti, povrede časti i ugleda, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, nezavisno od naknade materijalne štete.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i visini iste, sud vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodnom i društvenom svrhom. Naknada nematerijalne štete u vidu novčane naknade zbog povrede časti i ugleda je vrlo čest slučaj. Isto tako ne retki su slučajevi povrede časti i ugleda putem sredstava javnog informisanja i raznih medija. Dostojanstvo ličnosti (čast, ugled odn.pijetet) lica na koje se informacija odnosi u sredstvima javnog informisanja i medija je pravno zaštićeno. Objavljivanje infomacija kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnostima na koju se informacija odnosi. Prikazom ili opisom scene nasilja u medijima ili medijskom sadržaju ne sme se povrediti dostojanstvo žrtve nasilja.

Karikaturalno, satirično, kolažno ili drugo slično prikazivanje lica, ne smatra se povredom dostojanstva, odnosno prava na autentičnost. Takođe, postoji mogućnost naknade materijalne štete u slučaju povrede časti i širenja neistinitih navoda. Zakonom o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome povredi čast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, o znanju, o sposobnostima drugog lica, ili o čemu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time prouzrokuje materijalnu štetu dužan je istu nadoknaditi. Međutim, za ovaj vid štete ne odgovara lice koje učini neistinito saopštenje o drugome ne znajući da je ono neistinito. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima svako ima pravo da zahteva od suda ili drugog nadležnog organa da naredi prestanak radnje kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti, ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti. Sud odnosno drugi nadležni organ može narediti prestanak radnje pod pretnjom plaćanja izvesne novčane svote, određene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povređenog.

Članom 155. Zakona o obligacionim odnosima jasno je propisano da je šteta umanjenje nečije imovine, sprečavanje njenog povećanja, kao i nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Na taj način može doći do obične materijalne štete, štete u vidu izmakle koristi, kao i nematerijalne štete. Šteta se može javiti u svim aspektima života, te samim tim jasno je da do naknade štete može doći u mnogim oblastima prava. Jedna od vrsta naknade štete je naknada štete zbog povrede na radu. Povrede na putu od kuće do posla i obrnuto, spadaju u povrede na radu. U slučaju da do povrede na putu od kuće do posla ili obrnuto dodje, inspekcija rada ne izlazi na teren, zaposleni sam prijavljuje povredu i mora da dokaže da se povreda dogodila na redovnom putu od kuće do posla i obrnuto.

U slučaju da do povrede na radu dodje na poslu poslodavac je dužan da odmah, najkasnije u roku od 24 časa od nastanka iste, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove, svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad duže od 3 dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje ostalih zaposlenih. Članom 119. stav 1. tačka 3. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan, da u skladu sa opštim aktom, isplati zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili zbog profesionalnog oboljenja. Ovaj vid naknade isplaćuje se u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima i u zavisnosti od krivice poslodavca za povredu na radu. Samim tim ukoliko do povrede na radu dodje na putu od kuće do posla i obrnuto, lice nema pravo na naknadu štete zbog povrede na radu, jer nema krivice poslodavca.

Članom 155. Zakona o obligacionim odnosima jasno je propisano da je šteta umanjenje nečije imovine, sprečavanje njenog povećanja, kao i nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Na taj način može doći do obične materijalne štete, štete u vidu izmakle koristi, kao i nematerijalne štete. Šteta se može javiti u svim aspektima života, te samim tim jasno je da do naknade štete može doći u mnogim oblastim prava.

Jedna od vrsta naknade štete kao vid izmakle koristi je i naknada štete zbog izgubljene zarade zbog nezakonito prestalog radnog odnosa. Ova vrsta naknade štete utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koje ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.

Broj zarada koji se isplaćuje u ovakvim postupcima zavisi od mnogih faktora kao što su: vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca, godine života zaposlenog, broj izdržavanih članova porodice, kao i to da li je do nezakonitog prestanka radnog odnosa došlo sa ili bez osnova. Do naknade štete zbog izgubljene zarade može doći i zbog nesposobnosti za rad usled smrti, telesne povrede i oštećenja zdravlja nekog lica. Naša kancelarija ima iskustva u oblasti naknade štete, i uvek se trudi da se ovakvi slučajevi reše vansudski, mirnim putem, ukoliko je to moguće. Ukoliko ne dodje do vansudskog poravnanja u najboljem duhu zakona, običaja i interesima obe strane, tada dolazi do vođenja parničnih/radnih postupaka za naknadu štete.

Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju kada ispuni uslove propisane Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju kada navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja i kad navrši 45 godina staža osiguranja. Članom 19a. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je kada izuzetno osiguranik žena, koja ima najmanje 15 godina staža osiguranja, stiče pravo na starosnu penziju.

Zakon takođe propisuje uslove za prevremenu starosnu penziju, a to je da osiguranik mora imati najmanje 40 godine staža osiguranja i najmanje 60 godina života, izuzetno od navedenog propisano je u članu 19v. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Zahtev se podnosi Republičkom Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje sa dokumentacijom čiji spisak možete preuzeti na sajtu ili lično u Republičkom Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.