KRIVIČNO PRAVO

Krivično pravo je sistem zakonskih propisa kojima se određuju krivična dela i krivične sankcije, kao i uslovi za njihovu primenu prema učiniocima krivičnih dela. Krivično pravo je deo pravnog poretka koji propisuje koja se ljudska ponašanja određuju kao krivična dela i kakva je pravno organizovana reakcija prema učiniocima takvih dela.

Krivično pravo štiti integritet i bezbednost lica, imovine, privrednih subjekata, države. Funkcija krivičnog prava je zaštita u domenu države, kao entiteta, koja ima isključivo pravo kažnjavanja. Krivično pravo je zakonsko pravo, što znači da pravo na kažnjavanje isključivo pripada državi.

Uspešna odbrana u krivičnom postupku zasniva se na sveobuhvatnom pristupu, koji podrazumeva sagledavanje svih dokaza, kako onih koje idu na teret, tako i onih koji idu u prilog okrivljenom, te zahteva od advokata odbrane da razvije strategiju slučaja za svaki predmet koji dođe u fazu suđenja. Dobra strategija slučaja mora biti logična i usklađena sa dokazima, zbog čega je od izuzetnog značaja da branilac bude angažovan u najranijoj fazi krivičnog postupka, kako bi bio uključen u istragu i pratio dokaze koje prikuplja tužilaštvo, te na osnovu toga izgradio dobru strategiju slučaja.

Angažovanje branioca u najranijoj fazi krivičnog postupka važno je i radi zaštite pretpostavke nevinosti. Sa jedne strane, zakon propisuje da se svako smatra nevinim dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosnažnom sudskom presudom, dok smo, sa druge strane, svedoci da se u praksi pretpostavka nevinosti krši neprimerenim medijskim osudama pre objavljivanja sudske odluke.

Zato je neophodno angažovati advokata za krivično pravo još u najranijoj fazi postupka, prilikom prikupljanja obaveštenja od strane policije, jer već u toj fazi lice koje je pozvano na jedan "navodno" neformalan razgovor olako može postati osumnjičeni. U zavisnosti od slučaja, a nakon poverljivog razgovora sa Vašim advokatom za krivično pravo, doneće se odluka na koji način će se odvijati odbrana i sprečili eventualni pritisci prema licu da prizna izvršenje krivičnog dela da bi lice navodno bio što pre pušteno na slobodu i pored nevinosti lica, koje je u takvim sitacijama u fazi konfuzije, uznemirenosti i panike. Nagovori da se opunomoći određeni advokat ili advokatska kancelarija koji su "navodno najbolji" i narodski rečeno "završavaju sve" su samo jedan od načina kako okolina u tim trenucima utiču na volju lica lišenog slobode.

Naše krivično pravo počiva na sledećim principima:

1) Princip zakonitosti – je osnovni princip krivičnog prava i predstavlja jedan od ustavnih postulata. Na njegov značaj ukazuje činjenica da je određen članom 1. KZ prema kome nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo. Najčešće se ovaj princip izražava maksimom: „Nullum crimen, nulla poena, sine lege“ – Nema krivičnog dela, ni kazne, bez zakona.

2) Princip legitimnosti – znači da je primena krivičnih sankcija prema učiniocima krivičnih dela opravdana, prihvatljiva i nužna. On je određen u članu 3. KZ. Prema ovom zakonskom rešenju zaštita čoveka i drugih osnovnih društvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za određivanje krivičnih dela, propisivanje krivičnih sankcija i njihovu primenu u meri u kojoj je to nužno za suzbijanje tih dela.

3) Princip krivice – predstavlja tekovinu savremenog krivičnog prava, prema kome nema kazne ili mere upozorenja bez krivice. On je određen u članu 2. KZ. Ove krivične sankcije mogu se izreći učiniocu krivičnog dela koji je kriv za učinjeno delo, koji poseduje određena psihička svojstva (uračunljivost) i određeni psihički odnos (izražen u umišljaju ili nekatu, te svesti ili dužnosti i mogućnosti postojanja svesti o zaranjenosti dela) prema učinjenom krivičnom delu.

4) Princip jednakosti građana – prema kome se zakon jednako primenjuje na sve građane u slučaju kršenja normi pravnog poretka. Mnogi propisi domaćeg (Ustav Republike Srbije u članu 21.) i međunarodnog prava (Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 14.) zabranjuju diskriminaciju po bilo kom osnovu.

5) Princip humanosti – prožima celokupni pravni sistem naše države. On se u krivičnom pravu javlja u dva vida: a) zaštitna (garantiva) funkcija krivičnog prava je humanističkog karaktera jer se njime štite čovek i druge osnovne društvene vrednosti i b) humani karakter u postupanju prema učiniocu krivičnog dela u toku krivičnog postupka, odnosno u toku izvršenja izrečenih krivičnih sankcija.

6) Principi srazmernosti i pravednosti – predviđajući sistem krivičnih sankcija, propisuje da se te sankcije odmeravaju shodno: a) zakonom propisanom rasponu kazne, b) svrsi kažnjavanja i v) imajući u vidu olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. Pravednost se nalazi u osnovi primene svih krivičnih sankcija.

Krivična sankcija je prinudna mera za zaštitu društva od kriminaliteta, koju izriče sud učiniocu krivičnog dela, u krivičnom postupku i pod uslovima koji su određeni zakonom, a koja se sastoji u oduzimanju ili ograničavanju sloboda i prava ili upozorenju učiniocu da će mu slobode ili prava biti oduzeta ili ograničena ako ponovo izvrši krivično delo.

Krivični zakonik u članu 4, stav 1 predviđa četiri vrste krivičnih sankcija:

a) kazne,

b) mere upozorenja,

v) mere bezbednosti,

g) vaspitne mere.

U Republici Srbiji postoje četiri kazne:

a) kazna lišenja slobode,

b) novčana kazna,

v) rad u javnom interesu,

g) oduzimanje vozačke dozvole.

Kazna zatvora:

Kazna zatvora sastoji se u oduzimanju slobode kretanja učiniocu krivičnog dela za u sudskoj presudi određeno vreme i njegovom smeštanju u posebnu zavodsku, penitencijarnu ustanovu.

Novčana kazna:

Novčana kazna je imovinska kazna kojom se učiniocu krivičnog dela utvrđuje obaveza da u određenom roku uplati presudom određeni novčani iznos u korist države.

Rad u javnom interesu:

Rad u javnom interesu izricanjem ove kazne se učiniocu lakšeg krivičnog dela određuje obavljanje određenog rada u javnom interesu za određeno vreme.

Oduzimanje vozačke dozvole:

Oduzimanje vozačke dozvole je kazna koja se sastoji u oduzimanju vozačke dozvole učiniocu krivičnog dela za presudom određeno vreme.

Mere upozorenja:

Krivični zakonik predviđa dve mere upozorenja:

a) sudska opomena.

b) uslovna osuda.

Sudska opomena:

Sudska opomena je prekor učiniocu koji upućuje sud u ime društva zbog izvršenog dela i upozorenje da ubuduće ne vrši krivična dela, jer će za takvu delatnost biti kažnjen.

Uslovna osuda:

Uslovna osuda je odlaganje izvršenja utvrđene kazne učiniocu krivičnog dela pod uslovom da za vreme koje odredi sud ne izvrši novo krivično delo.

Mere bezbednosti:

Naše krivično pravo poznaje više mera bezbednosti:

a) obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi,

b) obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi,

v) obavezno lečenje narkomana,

g) obavezno lečenje alkoholičara,

d) zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti,

đ) zabrana upravljanja motornim vozilom,

e) oduzimanje predmeta,

ž) proterivanje stranca iz zemlje,

z) javno objavljivanje presude,

i) zabrana približavanja i komunikacije s oštećenim,

j) zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama.

Gašenje krivične sankcije:

Gašenja krivičnih sankcija nastaje usled:

a) smrti učinioca krivičnog dela,

b) zastarelosti,

v) amnestije,

g) pomilovanja.

Zastarelost:

Zastarelost je osnov koji dovodi do gašenja krivične sankcije usled proteka zakonom određenog vremena.

Amnestija:

Amnestija se sastoji u opraštanju kazne učiniocu krivičnog dela koje se daje putem akta najvišeg zakonodavnog organa vlasti.

Pomilovanje:

Pomilovanje je akt koji donosi predsednik republike kojim se poimenično određenom licu daje oslobođenje od krivičnog gonjenja, potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamenjuje izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom, daje rehabilitacija, određuje kraće trajanje određene pravne posledice osude ili se ukidaju sve ili pojedine pravne posledice osude ili se ukidaju ili određuje kraće trajanje mera bezbednosti: a) zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, b) zabrane upravljanja motornim vozilom, v) proterivanje stranca iz zemlje.

Vrste maloletnika:

Dete je lice koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo 14 godina i prema detetu se ne mogu primeniti krivične sankcije niti druge krivičnopravne mere.

Maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest, a nije navršilo osamnaest godina.

Mlađi maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest, a nije navršilo šesnaest godina.

Stariji maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo šesnaest, a nije navršilo osamnaest godina.

Mlađe punoletno lice je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo osamnaest, a u vreme suđenja nije navršilo dvadeset jednu godinu.

Pravno lice:

Pravno lice je domaći ili strani pravni subjekt koji se po pozitivnom pravu Republike smatra pravnim licem.

Odgovorno lice:

Odgovorno lice je fizičko lice kome je pravno ili faktički poveren određeni krug poslova u pravnom licu, kao i lice koje je ovlašćeno, odnosno za koje se može smatrati da je ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.

Osnov odgovornosti pravnih lica:

Za odgovornost pravnih lica potrebno je ispunjenje dva uslova: a) da je krivično delo učinilo odgovorno lice u okviru svojih poslova ili ovlašćenja u nameri da za pravno lice pribavi korist i b) da je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane odgovornog lica omogućeno izvršenje krivičnog dela od strane fizičkog lica koje deluje pod nadzorom ili kontrolom odgovornog lica.

Krivična dela protiv zdravlja ljudi:

Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga – delo se sastoji u neovlašćenoj proizvodnji, preradi, prodaji, nuđenju na prodaju ili radi prodaje, u kupovini, držanju ili prenošenju radi prodaje, u posredovanju u prodaji ili kupovini ili u neovlašćenom stavljanju na drugi način u promet supstanci ili preparata koju su proglašeni za opojne droge.

Omogućavanje uživanja opojnih droga – delo se sastoji u navođenju drugog na uživanje opojne droge, davanju drugome opojne droge da je uživa on ili drugo lice, u stavljanju na raspolaganje prostorija radi uživanja opojne droge ili u omogućavanju na drugi način drugom licu da je uživa.

Nesavesno pružanje lekarske pomoći – delo se sastoji u nesavesnom pružanju lekarske pomoći od strane lekara ili u nesavesnom pružanju medicinske pomoći, nege ili druge zdravstvene delatnosti od strane drugog zdravstvenog radnika čime se prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja drugog lica.

Neovlašćeno držanje opojnih droga

Učinilac ovog krivičnog dela jeste lice koje neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Krivična dela protiv života i tela:

Teška telesna povreda – delo se sastoji u narušavanju telesnog integriteta ili telesnog ili duševnog zdravlja drugog lica koje se izražava u uništenju ili oštećenju dela tela ili organa, u prouzrokovanju trajne ili privremene nesposobnosti za rad, u trajnom ili teškom narušavanju zdravlja ili izazivanju promene na vidljivim delovima tela koje narušavaju ili unakazuju estetski izgled čoveka.

Laka telesna povreda – delo se sastoji u lakom i kratkotrajnom oštećenju telesnog integriteta ili narušavanju zdravlja drugog lica, ali koje je po intezitetu takvo da ne predstavlja opasnost za život i ne dovodi do nesposobnosti za rad u dužem trajanju, niti ostavlja vidljive promene trajnijeg karaktera.

Učestvovanje u tuči – delo se sastoji u učestvovanju u tuči u kojoj je neko lice lišeno života ili je drugom licu naneta teška telesna povreda.

Krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građana:

A. Ugrožavanje sigurnosti – delo se sastoji u ugrožavanju sigurnosti drugog lica pretnjom da će se napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica.

B. Prinuda – delo se sastoji u prinuđivanju drugog lica silom ili pretnjom da nešto učini, ne učini ili trpi.

C. Zlostavljanje i mučenje – delo se sastoji u zlostavljanju drugog ili postupanju na način kojim se vređa njegovo ljudsko dostojanstvo.

Krivična dela protiv časti i ugleda:

Uvreda – delo se sastoji u izjavi ili ponašanju kojim se omalovažava i povređuje čast i ugled drugog lica, a saznata je od nekog, to je svaki akt omalovažavanja drugog lica, njegovo potcenjivanje, nepoštovanje ili poniženje i može se vršiti na različite načine.

Krivična dela protiv braka i porodice:

Nedavanje izdržavanja – delo se sastoji u nedavanju izdržavanja za lice koje je učinilac dela po zakonu dužan da izdržava, a ta je dužnost utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom u iznosu i na način kako je odlukom ili poravnanjem utvrđeno.

Krivična dela protiv imovine:

Krađa – delo se sastoji u oduzimanju tuđe pokretne stvari od drugog u nameri da se njenim prisvajanjem pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska korist.

Teška krađa – delo postoji kada je oduzimanje tuđe pokretne stvari u nameri da se njenim prisvajanjem za sebe ili drugog pribavi protivpravna imovinska korist učinjeno na poseban, specifičan ili opasan način ili pod posebnim okolnostima ili od strane više lica ili kada su predmet krađe stvari velike ili posebne vrednosti.

Utaja – delo se sastoji u prisvajanju tuđe pokretne stvari koja je učiniocu poverena ili koju je našao ili je do nje slučajno došao u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Prevara – delo se sastoji u dovođenju u zabludu ili održavanju u zabludu drugog lica lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica čime se on navede da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine.

Zelenaštvo – delo se sastoji u prijemu ili ugovaranju za sebe ili drugog nesrazmerne imovinske koristi za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam pri čemu se iskorišćava teško imovinsko stanje, teške prilike, nužda, lakomislenost ili nedovoljna sposobnost za rasuđivanje oštećenog.

Krivična dela protiv privrede:

Zloupotreba položaja odgovornog lica – delo se sastoji u iskorišćavanju svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica svog ovlašćenja ili u nevršenju svoje dužnosti od strane odgovornog lica čime sebi ili drugom fizickom ili pravnom licu pribavi protivpravnu imovinsku korist ili drugome nanese imovinsku štetu ukoliko time nisu ostvarena obeležja drugog krivičnog dela.

Poreska utaja – delo se sastoji u davanju lažnih podataka o stečenim prihodima, predmetima i drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje poreskih obaveza ili u neprijavljivanju stečenog prihoda, predmeta ili drugih činjenica koje su od uticaja mna utvrđivanje poreskih obaveza u slučaju obavezne prijave ili u prikrivanju podataka koji se odnose na utvrđivanje poreskih obaveza na drugi način u nameri da se potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina pri čemu iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 500.000 dinara.

Krijumčarenje – delo se sastoji u bavljenju prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora ili u prenošenju robe izbegavajući mere carinskog nadzora od naoružanih lica, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje.

Krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja:

Ugrožavanje javnog saobraćaja – delo se sastoji u nepridržavanju saobraćajnih propisa od strane učesnika u saobraćaju na putevima čime se ugrozi javni saobraćaj tako da se dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovina većeg obima, usled čega kod drugog nastupi laka telesna povreda ili imovinska šteta preko 200.000 dinara.

Nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi – delo čini vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoći lice koje je tim prevoznim sredstvom povredio ili čiju je povredu tim prevoznim sredstvom prouzrokovao.

Krivična dela protiv pravnog saobraćaja:

Falsifikovanje isprave – delo se sastoji u pravljenju lažne ili u preinačenju pravne isprave u nameri da se upotrebi kao prava, u upotrebi lažne ili preinačene isprave kao prave ili u nabavljanju lažne ili preinačene isprave u nameri upotrebe u pravnom saobraćaju kao prave.

Falsifikovanje službene isprave – delo se sastoji u unošenju neistinitih podataka ili neunošenju važnog podatka u službenu ispravu, knjigu, ili spis; u overavanju službene ispravnosti, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom svojim propisom, odnosno službenim pečatom; u omogućavanju pravljenja službene isprave, knjige ili spisa sa neistinitom sadržinom svojim potpisom, odnosno službenim pečatom; u upotrebi u službi neistinite službene isprave knjige ili spisa kao istinite ili u uništenju, prikrivanju, oštećenju u većoj meri ili činjenju neupotrebljivom na drugi način službene isprave, knjige ili spisa.

Navođenje na overavanje neistinitog sadržaja – ovo delo intelektualnog falsifikovanja se sastoji u navođenju nadležnog organa dovoljenjem u zabludu da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi štogod neistinito što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju ili u upotrebi ovako sačinjene javne isprave, zapisnika ili knjige kao da su istiniti.

Krivična dela protiv službene dužnosti:

Zloupotreba službenog položaja – delo se sastoji u iskorišćavanju službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica službenog ovlašćenja ili u nevršenju službene dužnosti od strane službenog lica čime se sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu pribavi kakva korist ili se drugome nanese kakva šteta ili se teže povredi pravo drugog. Ovo je opšte i osnovno službeno krivično delo.

Advokat za krivično pravo se bavi pružanjem pravne pomoći klijentima koji su optuženi za krivično delo ili su žrtve krivičnog dela.

Uloga advokata u ovim slučajevima može biti različita, ali obično uključuje sledeće aktivnosti:

1) Odbrana okrivljenog - advokat za krivično pravo pruža odbranu osumnjičenom, odnosno okrivljenom licu u svim fazama krivičnog postupka, počev od prikupljanja obaveštenja u svojstvu građana, saslušanja lica, izvođenja dokaza, zastupanja na glavnom pretresu, izjavljuje redovne i vandredne pravnih lekova.

2) Zastupanje žrtve krivičnog dela-zastupanje oštećenog - advokat za krivično pravo takođe može zastupati žrtvu krivičnog dela-oštećenog, pružajući pravnu pomoć u vezi s krivičnim postupkom, odgovarajućim zahtevima za naknadu štete, te savetovanjem o pravima žrtve.

3) Savetovanje - advokat za krivično pravo pruža savetovanje klijentima u vezi s krivičnim pravom, uključujući savetovanje o rizicima, pravima i obavezama u određenom slučaju, i preporuke u vezi sa taktikom u krivičnom postupku.

4) Zastupanje u drugim pravnim postupcima - advokat za krivično pravo može zastupati klijenta u drugim pravnim postupcima koji se tiču krivičnog prava, kao što su postupci za prekršaje ili postupci za različite vrste sporova.

Advokat za krivično pravo pruža različite usluge koje su usmerene na zaštitu prava i interesa klijenata u krivičnom postupku. Neke od primarnih usluga koje advokat za krivično pravo pruža uključuju:

1) Odbrana osumnjičenog, okrivljenog - Advokat za krivično pravo pruža odbranu osumnjičenim, odnosno okrivljenim licima u svim fazama krivičnog postupka (savetovanje u vezi saslušanja u policiji, odbrana pred nadležnim tužilaštvom, odbrana pred nadležnim sudom, izjavljivanje redovnih i vandrednih pravnih lekova, izrada predloga, molbi, zahteva u vezi sa krivičnim postupkom.

2) Zastupanje oštećenog - Advokat za krivično pravo zastupa interese oštećenih punoletnih i maloletnih lica u svim fazama postupka (zastupanje pred nadležnim tužilaštvima i sudovima, državnim organima, savetovanje u vezi zastupanja radi ostvarivanja što većih prava oštećenih lica, podnošenje zahteva za naknadu štete i dr.).

3) Konsultacije sa advokatom za krivično pravo - Advokat za krivično pravo blagovremeno savetuje svoje klijente o njihovim pravima i obavezama u krivičnom postupku, o svojoj taktici i strategiji za obranu ili zastupanje.

4) Zastupanje u drugim pravnim postupcima - Advokat za krivično pravo može zastupati klijenta u drugim pravnim postupcima koji se tiču krivičnog prava, kao što su postupci za prekršaje, privredni prestupi ili postupci za različite vrste sporova.

Zašto se najčešće angažuje Advokat spezijalizovan za oblast krivičnog prava?

Advokat za krivično pravo se uglavnom angažuje za krivična dela, koja spadaju u grupu težih krivičnih dela, u kojim slučajevima je odbrana obavezna, a izvršenjem istih dela posledice dovesti do ozbiljnijih krivičnih sankcija kao što su zatvor, novčana kazna , rad u javnom interesu ili oduzimanje vozačke dozvole. Osumnjičeni, odnosno okrivljeni za takvu vrstu krivičnih delo imaju zakonsko pravo na odbranu kako bi se osiguralo načelo pravednost u krivičnom postupku.

Advokat za krivično pravo mora posedovati posebna znanja i iskustva iz oblasti krivičnog prava, radi valjane izrade pravne strategije, sve u cilju odbacivanja, odnosno odbijanja teorije slučaja postavljenog od strane nadležnog tužilaštva.

Sobzirom da se sudovi ne bave prikupljanjem dokaza koji idu u korist ili na štetu okrivljenom, a imajući u vidu činjenicu da je inicijativa dokazivanja krivice na tužilaštvu, odbrana dobija značajnu ulogu koja je usmerena često na dokazivanje pretpostavke nevinosti, iako je ovo pravo zagarantovano svakom okrivljenom u toku trajanja krivičnog postupka.

Za adekvatnu odbranu je najznačajnije prikupljanje i predlaganje dokaza od strane advokata za krivično pravo.

Konsultacija i taktika pripreme odbrane i pre zvaničnog pokretanja prethodnog krivičnog postupka (ranije istražnog postupka). Za slučaj postojanja sumnje da protiv vas može biti pokrenut krivični postupak, najbitnije je blagovremeno Vas pripremiti radi uspešnog sprovođenja odbrane.

Poseban uspeh u krivičnom postupku ostavarujemo predlaganjem primene načela oportuniteta- Odlaganja krivičnog gonjenja, gde se lice prema kome je primenjen ovaj institutut smatra neosuđivanim.

Kao našu specijalnost, naveli bi i sastavljanje, podnošenje i zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela, kojim se obuhvataju i druga izvršena dela, umnogome smanjuju troškovi vođenja krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog, umanjuje se krivična sankcija koja bi bila izrečena na osnovu zakonskog raspona kazne za krivična dela obuhvaćena sporazumom, naravno sve u dogovoru sa okrivljenim, kada se iz činjeničnog opisa događaja i dokaza preloženih od strane organa gonjenja može sa sigurnošću pretpostaviti vinost okrivljenog.

Licima kojima su izrečene krivične sankcije u vidu sudske opomene ili uslovne osude, podnosimo zahteve za zakonsku rehabilitaciju radi prestanka pravnih posledica izricanja krivične sankcije.

Osuđenim licima, koji su izdržali kazne, podnosimo zahteve za zakonsku i sudsku rehabilitaciju, sve u cilju prestanka pravnih posledica osude.

Osuđenim licima na kaznu zatvora u trajanju do 1 godine, pružamo uslugu zastupanja u postupku radi odsluženja kazne u kućnim uslovima.

Posedujemo posebna znanja i licence vezane za zastupanje oštećenih maloletnih lica, kao za i odbranu maloletnih lica.

Pružanje pravnih saveta OŠTEĆENIM licima, Zastupanje klijenata u svojstvu Oštećenih lica, Podnošenje krivičnih prijava i imovinskopravnih zahteva, pokretanje parničnog postupka radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Zastupanje oštećenih usled izvršenja krivičnog dela Nasilje u porodici. Podnošenje krivičnih prijava u vezi navedenog dela.

Odbrana okrivljenih za krivično delo Nasilje u porodici.

Zastupanje tuženih pred sudom u postupku pokrenutom od strane tužilaštva radi produženja mere zabrane prilaska i komunikacije.

Naše advokatske usluge u krivičnom postupku obuhvataju i sledeće pravne usluge:

1) Odbrana i zastupanje;

2) Davanja usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja;

3) Podnošenja krivičnih priava nadležnim javnim tužilaštvima;

4)Sastavljanje i Podnošenje privatnih krivičnih tužbi i predloga za pokretanje krivivčnog postupka za krivična dela za koja se gonjenje preduzima po privatnim tužbama i zastupanje privatnih krivičnih tužbi;

5) Odbrana u predistražnim, istražnim i krivičnim postupcima;

6) Pritvor i ukidanja pritvora-Predlozi, Žalbe;

7) Podnošenje molbe za pomilovanje;

8) Podnošenje zahteva za rehabilitaciju, brisanje pravnih posledica osude, molbi za puštanje na uslovni otpust;

9) Izjavljiivanja, odnosno podnošenja redovnih i vanrednih pravnih lekova protiv akata državnih organa Republike Srbije.

U oblasti krivičnog prava Naša Advokatska Kancelarija nastoji da svoje klijente, koji su okrivljeni u krivičnom postupku, oslobodi od krivične odgovornosti ili da znatno umanji kaznu. Postoji mnogo načina kako da se okrivljenom ublaži kazna, prekvalifikuje iz težeg u lakše krivično delo i da se na kraju krajeva neko oslobodi krivice, tj. da se oslobodi od optužbe. Naše usluge su Vam dostupne u svako doba dana, a naš rad i pristup se temelji na efikasnosti i detaljnom pristupu date problematike, kao i temeljnom, detaljnom i aktivnom pristupu radi izrade strategije odbrane.

1) Da li se braniti ćutanjem, da li negirati ili priznati izvršenje krivičnog dela?

2) Da li će mi sud odrediti pritvor, do kada će trajati pritvor i koliko dugo može trajati pritvor u prethodnom postupku?

3) Da li se pritvor može zameniti blažom merom procesne prinude-elektronskim nadzorom?

4) Kako da dokažem svoju nevinost u krivičnom postupku?

5) Da li mi može biti izrečena blaža krivična sankcija ukoliko zaključim sporazum

o priznanju krivičnog dela sa nadležnim tužilaštvom?

6) Da li kaznu zatvora mogu izdržavati u kućnim uslovima?