NAKNADA ŠTETE

U svakodnevnom životu često pretrpimo štetu, a da toga nismo ni svesni. Pravo na nadoknadu štete je pravo koje pripada osobi koja je pretrpela štetu. Ona ima pravo da potraži naknadu za gubitke ili štetu koju je pretrpela od strane druge osobe ili organizacije koja je odgovorna za uzrokovanje štete. Pod pojmom štete podrazumeva se umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha drugome (nematerijalna šteta).

U pravnom sistemu svake države naknada štete ima svoje posebno mesto i predstavlja jednu veliku oblast prava koja ima za cilj da bude efikasan način da onaj ko je štetu pretrpeo dobije satisfakciju i da mu materijalna šteta bude nadoknađena ili da dobije satisfakciju za nematerijalnu štetu koju je pretrpeo. Brojne su situacije u kojima povređeni ili oštećeni ima pravo na naknadu štete i podnošenje tužbe radi ostvarenja svog prava.

Štetni događaji mogu nastati u raznim životnim situacijama i na različitim mestima npr. na poslu-povredom na radu, na javnom mestu, u školi, ujedom psa lutalice ili što se najčešće dešava u praksi u saobraćaju. Bez obzira na mesto nastanka štete štetnik je uvek dužan nadoknaditi je, takođe naplata osiguranja za povrede ili drugu štetu se može usmeriti i prema osiguravajućem društvu lica koje je prouzrokovalo štetu. U slučaju da vam je prouzrokovana šteta treba vam specijalizovani advokat za naknadu štete koji dobro poznaje Zakon o obligacionim odnosima.

Zakon o obligacionim odnosima u svom 154. članu propisuje da je onaj koji prouzrokuje drugome štetu dužan da istu naknadi, osim ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice kada nije obavezna naknada štete. Advokati potvrđuju da je u pitanju obična nepažnja, na osnovu zajedničkog mišljenja najviših sudova, što znači da se ona ne odnosi na viši stepen krivice poput grube nepažnje ili namere. Ukoliko takva teža vrsta krivice postoji tužilac tj. oštećeni mora da je dokazuje.

Prouzrokovana šteta je izvor obligacija, izvor obaveze. Obaveza nastaje zbog štetnog događaja nastalog bilo na imovinskim, bilo na ličnim dobrima. štetni događaj je incident i centralno pitanje je ko treba da snosi imovinskopravne posledice. Svrha odgovornosti za štetu je reparacija tj. naknada štete koja je pričinjena. Cilj je postaviti oštećenika u istu onu imovinskopravnu poziciju u kojoj bi on bio da nije bilo štetnog događaja. Cilj nije da se oštećeni preko toga obogati niti da se dobije naknada štete. Sa druge strane, kod nematerijalne štete besmisleno je reći da je cilj reparacija. Taj cilj se stučno naziva satisfakcija. Neophodno je oštećenom dati naknadu kako bi pribavio dobra da bi lakše podneo nematerijalnu štetu i tu nema govora o kompenzaciji.

Od momenta nastanka štete dospeva obaveza nadoknade iste, a ukoliko se šteta događala u jednog dužem vremenskom intervalu, od momenta prestanka štete.

Šteta može da se podeli u dve kategorije: na materijalnu štetu koja nastaje na materijalnim dobrima i na nematerijalnu štetu koja pogađa nematerijalna dobra. Šteta se manifestuje kroz umanjenje tuđe imovine i tada se naziva običnom, stavarnom štetom. Moguće je da šteta nastatne i kroz sprečavanje uvećanja imovine kada se naziva izgubljenom dobiti. Za traženje izgubljene dobiti neophodno je da se sama dobit nije ostvarila, da se taj neostvareni dobitak mogao osnovano očekivati ili da se prema nekom posebnom toku stvari može očekivati dobit.

v Izgubljena dobit nije buduća šteta, već je reč o šteti koja nastaje sada, u momentu nastanka štetnog događaja, a sud naknadno utvrđuje šta se osnovano moglo očekivati u nekom trenutku u prošlosti. Veoma se usko tumaču pojam izgubljene dobiti u sudskoj praksi i verovatnije je da će sud naći da takve štete nema, nego suprotno, da je ima. Dobit je izgubljena ukoliko ste u saobraćajnoj nesreći pretrpeli povrede i niste mogli da radite za vreme oporavka, pa se tada mora sprovesti naknada štete.

Naknada štete koja je materijalna se javlja u dva vida kroz novčanu nadoknadu i naturalnu restituciju - kroz vraćanje oštećenog dobra u ono stanje u kojem je bilo pre nastanka štete. Ovaj drugi vid kada se sprovodi naknada štete ima prednost prema Zakonu o obligacionim odnosima. Međutim, sudska praksa govori suprotno. Češće se u praksu dosuđuje novčana naknada kao vid naknade materijalne štete. Naknada štete u vidu novca se daje u slučajevima kada nije moguće uspostaviti ranije stanje, kada sud smatra da nije nužno uspostavljanje ranijeg stanja ili kada oštećeni zahteva da mu se naknada isplati u novcu, što je u praksi najčešća situacija. Sud može da odbije zahtev oštećenog ako okolnosti slučaja to nalažu. U slučaju propasti stavari usled više sile oduzete na nedozvoljen način odgovorno lice dužno je dati naknadu u novcu. Isto tako, naturalna restitucija se najčešće vrši kroz popravku stvari ili zamenu uništene ili oštećene stavri novom stvarju iste vrste i kvaliteta. Sud izuzetno može dosuditi da oštećeni plati manju naknadu od iznosa štete ukoliko šteta nije učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, a štetnik je slabog imovnog stanja te bi ga isplata pune naknade štete dovela u loše materijalno stanje. Kad je stvar uništena ili oštećena krivičnim delom učinjenim sa umišljajem, sud može odrediti visinu da naknada štete bude prema vrednosti koju je stvar imala za oštećenika. U tom slučaju radi se o afekcionoj vrednosti stvari koja se posmatra kroz emocionalnu vezanost za stvar koja je uništena ili oštećena. Dakle, ta stvar nekom licu ima veću vrednost i cenu nego što drugima vredi ili više nego što bi se za nju postiglo prodajom na tržištu. To može da bude porodični nakit, fotografija, pisma.

Nezgode u kojima dolazi do povreda i štete dešavaju se svakodnevno, pa je naplata štete veoma česta u sudskoj praksi. Ipak, gotovo svaka situacija posmatra se drugačije, te je pravna pomoć na ovom polju izuzetno tražena usluga.

U praksi se dešava da klijenti ne razlikuju materijalnu i nematerijalnu štetu, ne znaju kome bi trebalo da se obrate radi naknade štete, niti koji su načini za naknadu iste. Advokati vam mogu pomoći kod naplate štete od raznih subjekata iz različitih pravnih osnova.

Angažovanjem advokata koji će zastupati vaše interese postižete da se bez direktnog angažovanja obeštetite odnosno dobijete adekvatnu novčanu nadoknadu u slučajevima kada je jedno lice (štetnik) izvršilo neki vid povrede prava drugog lica (oštećenog) u vidu prouzrokovanja bilo materijalne ili ne materijalne štete.

Naša advokatska kancelarija pruža sledeće usluge kod naplate štete:

1. zastupanje oštećenih lica u mirnim pregovorima sa štetnikom ili osiguravajućim društvom;

2. sastavljanje odštetnih zahteva u vansudskom postupku;

3. sastavljanje opomena pred utuženje;

4. pomoć kod veštačenja visine štete na motornom vozilu ili licima;

5. sastavljanje tužbe za naknadu štete u parničnom i predloga za prinudnu naplatu u izvršnom postupku;

6. zastupanje oštećenih lica u parničnom ili krivičnom postupku;

7. ulaganje redovnih ili vanrednih pravnih lekova na odluke suda povodom naknade štete.

Advokat za nadoknadu štete obično se angažuje u slučajevima kada je osoba pretrpela neku vrstu štete, a smatra da je druga strana odgovorna za prouzrokovanje te štete. Neki od najčešćih slučajeva u kojima se angažuje advokat za nadoknadu štete uključuju: saobraćajne nezgode, radne nezgode, lekarske greške, oštećenje imovine, medijski sporovi.

Bilo da vam je potrebna novčana naknada štete od osiguranja, ili ste vi načinili štetu za koju se potražuje naknada – spremni smo da efikasno, precizno i predano radimo na vašem slučaju.

Materijalna, odnosno imovinska šteta, predstavlja uništenje određene stvari, njenu otežanu upotrebu, manju ili veću povredu, ili bilo koju smetnju koja iziskuje troškove koji inače ne bi postojali. Osoba koja je načinila štetu (štetnik) dužna je da oštećenom nadoknadi štetu. Naknada materijalne štete može se ostvariti u slučaju stvarne štete ili izgubljene dobiti.

Materijalna šteta podrazumeva situacije u kojima dolazi do:

1) Umanjenja imovine uništavanjem ili oštećenjem stvari;

2) Izmakle dobiti, izgubljene zarade (buduća šteta, u situacijama sprečavanja dobiti);

3) Telesne povrede (novčana nadoknada troškova lečenja);

4) Smrti (članovi uže porodice dobijaju novčanu nadoknadu za troškove sahrane, a u određenim situacijam isplaćuje se novčana renta duži vremenski period)

Nematerijalna šteta ne predstavlja imovinski trošak. Ona nastaje u slučajevima nanošenja fizičkog, psihičkog bola ili straha. Naknada nematerijalne štete ustanovljena je Zakonom o obligacionim odnosima, a pravo na nju ostvarujete u slučaju da ste neposredno oštećeni ili ste član uže porodice ili bliski rođak oštećenog. Pod nematerijalnu štetu spada:

1) Izazivanje psihičkog bola i straha;

2) Nanošenje lakih i teških telesnih povreda;

3) Nanošenje duševog bola zbog umanjenja opšte životne aktivnosti i naruženosti;

4) Povreda ugleda, časti, prava ličnosti;

5) Smrt bliskog lica.

Bilo da vam treba pravna pomoć u vezi naknade materijalne štete, odnosno uspostavljanje ranijeg stanja u slučaju oštećenja ili gubitka imovine, ili ste zaintesovani za usluge naknade nematerijalne štete, naša advokatska kancelarija je tu za vas.

Ako vas je zadesila povreda na radu, naknada štete je vaše pravo, a potrebno je da se ispune dva uslova kako biste dobili novčanu nadoknadu: a) mora postojati odgovornost posladavca i b) radnik mora da postupa u skladu propisanim pravilima zaštite na radu.

Na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, pravo na naplatu naknade za povredu na radu ostvaruju:

a) učenici i studenti na profesionalnoj praksi;

b) zaposleni;

v) osobe na stručnom osposobljavanju;

g) osobe na profesionalnoj rehabilitaciji;

d) osobe koje izdržavaju kaznu zatvora te se povrede u radionicama, na gradilištima ili drugom radnom mestu;

đ)osobe na javnim radovima, radnim akcijama i sl. ;

e) osobe koje se nađu u okolini obavljanja određenih poslova, uz preduslov da poslodavac zna za njihovo prisustvo.

Izuzev toga, pomenućemo i Zakon o zdravstvenom osiguranju koji obuhvata:

a) povrede koje se dogode u vezi sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguranik osiguran;

b) povreda koja nastaje pri dolasku i povratku sa radnog mesta; v) oboljenje koje je nastalo kao posledica ili nesrećni slučaj za vreme obavljanja posla.

Kako bi utvrdili da li je vaša situacija pokrivena zakonom, te da li vam sledi naplata štete od povrede na radu, kontaktirajte našu advokatsku kancelariju.

U situaciji kada vas ujede pas mnogi ljudi se nalaze u šoku, ne znaju da imaju određena prava a ako i znaju da imaju pravo na naknadu štete nisu sigurni kako da realizuju njegovu zaštitu.

Prilikom ujeda psa lutalice može doći do materijane štete i nematerijalne štete u vidu pretrpljenih duševnih bolova, fizičkih bolova, straha, naruženosti. U ovim slučajevima nematerijalna šteta ima daleko već značaj budući da je najčešće mnogo veća od materijalne štete.

Kada dođe do ujeda psa potrebno je pribaviti i obezbediti dokaze. Za ujed psa, naknada štete razlikuje se od toga da li je reč o ujedu lutalice ili o ujedu vlasničkog psa. Za ujed psa lutalice odgovornost snosi grad koji nadoknađuje štetu oštećenom, dok je za ujed vlasničkog psa odgovaran vlasnik.

U ovakvim situacijama uglavnom se vrši naplata štete za troškove lečenja, kao i naknada za bol, patnju, strah, naruženost i izgubljeno vreme sa posla - u slučaju kada oštećeni odlazi na bolovanje.

Odmah nakon ujeda je potrebno pribaviti na licu mesta informacije da li je još neko lice videlo napad i podatke o tom licu u smislu kontakt telefona imena i adrese radi eventualnog kasnijeg svedočenja na sudu. Poželjno je pozvati i policiju i prijaviti napad, da policija izađe na lice mesta i sačini službenu belešku koja će se kasnije koristiti kao dokaz na sudu. Čak i da se ova beleška ne uspe ishodovati barem podaci o svedocima mogu biti veoma korisni za kasniji postupak.

Nakon ujeda potrebno je što pre zatražiti neophodnu medicinsku pomoć u urgentnom centru i zatražiti od doktora da na svom medicinskom nalazu konstatuje da je reč o povredi koja je izazvana ujedom psa.

U oblasti zastupanja oštećenih povodom naknade štete poseban fokus u radu advokatske kancelarije zauzima naknada štete iz saobraćajnih nezgoda. Danas se nekako najviše štetnih događaja dešava upravo u saobraćaju.

Naplata štete u saobraćaju jedan je od najčešćih zahteva sa kojima se susrećemo u praksi, a ona obuhvata dve situacije u kojima oštećeni može da se nađe:

a) Povrede u saobraćaju - one obuhvataju povrede vozača, suvozača, putnika ili pešaka na javnoj površini, skupu ili radnom mestu;

b) Štete na vozilu - štete na kamionu, automobilu, motoru ili drugom vozilu nastale iz brojnih razloga.

Povrede u saobraćaju nisu retkost, a prema statističkim podacima, u Srbiji se na godišnjem nivou u saobraćajnim nesrećama povredi preko 12.000 ljudi. U mnogim nesrećama oštećena su samo vozila, a u velikom broju slučajeva, imate pravo na naknadu štete, bilo da je u pitanju ozbiljna povreda, manja ozleda ili šteta na vozilu.

Čest slučaj u praksi je da osiguravajuća društva isplate mnogo manji iznos od onog koje je realno potrebno isplatiti oštećenom. Bilo na ime nematerijalne štete, bilo na ime materijalne štete zbog oštećena na automobilu kada je osiguravajuće društvo dužno naknaditi štetu u vrednosti novih i originalnih delova prema katalogu cena ovlašćenih servisa za svoju marku automobila.

Zbog toga je najbolje da se osiguravajućem društvu obratite putem advokata. U slučaju da niste zadovoljni iznosom koji je osiguravajuće društvo dobrovoljno uplatilo, naša advokatska kancelarija podnosi tužbe u vaše ime, u kom slučaju sudovi dosuđuju pravične iznose naknade štete koji uglavnom prevazilazea iznose koje je priznalo osiguravajuće društvo. Bitno je napomenuti da oštećeni često prave određene greške zbog kojih je kasnije otežana naplata naknade štete.

Bitno je znati da u određenim slučajevima može doći do gubitka prava na naplatu od osiguranja i to najčešće upravo ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju, nadležnom policijskom organu, a takođe i ako je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci.

Dakle, u slučaju saobraćajne nezgode, najvažnije je prvo proveriti da li ima povređenih osoba i eventualno im ukazati pomoć i pozvati medicinsku pomoć, odmah zatim pozvati policiju radi sačinjavanja policijskog zapisnika, pre dolaska policije fotografisati mesto događaja i mesta na kojima je automobil oštećen, ne pomerati automobil sa mesta nezgode ukoliko to dozvoljavaju saobraćajni uslovi. Nakon svega navedenog, od nadležnih medicinskih ustanova pribaviti medicinsku dokumentaciju.

Naplata štete u saobraćaju, odnosno naplata štete iz saobraćajne nezgode često može biti otežana ako oštećeni ne poštuju određena pravila i proceduru. Ovde mogu navesti neke greške koje se dešavaju u praksi. Primer česte greške oštećenih nakon sudara je što ne sačekaju dolazak policije jer im štetnik na licu mesta obeća neku vrstu naknade koju kasnije ne želi da realizuje. Policija u tom slučaju ne biva pozvana na mesto događaja pa samim tim i ne postoji zapisnik o uviđaju bez koga je oštećenom kasnije drastično otežano dokazivanje da je uopšte šteta iz te saobraćajne nesreće.

Često oštećena lica greše što odmah policiji kod pravljenja zapisnika o uviđaju saobraćajne nezgode ne prijave lake telesne povrede pa kasnije osiguravajuća društva čak i u slučaju posedovanja medicinskih nalaza o povredi ne žele mirnim putem da isplate štetu iz osiguranja već se moraju tužiti, a ujedno na teži način dokazivati poreklo povreda.

Policijski zapisnik o saobraćajnoj nezgodi je javna isprava i ima pretpostavljenu tačnost pa sve ono što nije navedeno u zapisniku se kasnije često teško dokazuje. Moguća greška je što i slučaju graničnih šteta ispod 200.000,00 dinara oštećeni od policije ne insistiraju na vršenju uviđaja već umesto toga sa štetnikom sačinjavaju Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi pa se naknadno procenom kod ovlašćenih servisa ispostavi da je šteta na motornom vozilu drastično veća od prvobitne procene, pa se i ova razlika često mora sudski tražiti.

Bitno je tužbu uputiti sudu pre zastarelosti koja se u ovim slučajevima računa kao ista koja je potrebna za zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja ili teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja zavisno od posledica dela. Zastarelost u ovom slučaju zavisi od visine propisane kazne za krivično delo koja opet zavisi da li je u pitanju umišljajni ili nehatni oblik odnosno kolike su posledice dela. Ako je za krivično delo propisana kazna zatvora do 3 godine, zastarelost je 3 godine, ako je propisana kazna zatvora preko 3 godine zastarelost je 5 godina, ako je propisana kazna zatvora preko 5 godina zastarelost je 10 godina, dok ako je propisana kazna zatvora preko 10 godina zastarelost je 15 godina. Uslov da bi oštećeni mogao u parničnom postupku koristiti navedene rokove zastarelosti a ne opšti rok od 3 godine je da se krivično delo dokaže i da se štetnik u krivičnom postupku oglasi krivim.

Kad se vrši naplata osiguranja za lake ili teške telesne povrede neka osiguravajuća društva često koriste neiskustvo oštećenih pa strankama ponude znatno manji iznos od realnog. Ovakva isplata još je dodatno uslovljena zahtevom da se oštećeni odreknu daljih potraživanja. Samim tim ako se pristane na ovakvo vansudsko poravnanje i klauzulu o odricanju od daljih potraživanja sudski postupak za iznos razlike u novcu više nije ni moguće voditi. Zbog teške materijalne situacije neki oštećeni ne poznavajući svoje pravo i visinu naknade koja se može potraživati često pristanu na daleko manju naknadu, koja je drastično manja od one koju bi im advokat za nadoknadu štete mogao obezbediti.

Tužba za naknadu štete se podnosi kada sa osiguravajućim društvom ne može da se postigne vansudsko poravnanje, ponekad čak i najbolja osiguravajuća društva danas u Srbiji pokazuju tendenciju da kad isplata imovinske ili neimovinske štete bude više stotina ili miliona dinara ipak oštećene oštete barem za par desetina ili čak stotina hiljada dinara jer računaju da ih oštećeni neće tužiti i nažalost često budu u pravu, pa im se ovako ustaljena praksa isplati.

Prednost angažovanja advokata kada se potražuje naplata osiguranja za povrede, je uvek najsigurniji izbor, za razliku od agencija za naplatu ovakvih šteta koje često uznemiravaju povređena lica posredno putem telefona ili neposredno posećujući ih po bolnicama, dok su ljudi na lečenju, sve u cilju pribavljanja punomoćja za zastupanje.

Da li ste znali da za povrede u teretani, tržnom centru, prodavnicama, ulici i drugim javnim mestima zapravo možete potražiti naknadu štete? Takođe, svi putnici koji dožive povredu u javnom saobraćaju, bilo da se nalaze u prevozu ili u neposrednoj blizini stajališta – imaju pravo na nadoknadu štete u skladu sa zakonom.

Ono što je najpre potrebno uraditi je da se oštećeni odmah obrati policiji povodom događaja radi sačinjavanja policijskog zapisnika ili službene beleške, kao i da ode u najbližu medicinsku ustanovu radi sačinjavanja izveštaja lekara i konstatovanja eventualnih povreda.

Kada se dogodi povreda na javnoj površini, prva stvar koju treba da uradite jeste da zatražite medicinsku pomoć, ali i uzmete kontakt telefon očevidaca, fotografišete mesto na kome je nezgoda nastala i zatražite od lekara da u izveštaju navede kako su povrede nastale. Nakon toga, sa prikupljenom dokumentacijom možete kontaktirati našu kancelariju, a mi ćemo se pobrinuti da vam obezbedimo naknadu štete koja vam zakonski sleduje.

U savremenom životu štetni događaji iz kojih proizlazi pravo na naplatu štete su mnogobrojni pa naknadu štete potražujemo od raznih subjekata:

1) Od poslodavca se najčešće potražuje naknada štete za povrede na radu, nezakonit otkaz, neisplaćene zarade ili neiskorišćeni godišnji odmor;

2) Od zaposlenog potražujemo naknadu štete za štetu koju je pričinio poslodavcu na radnom mestu;

3) Od osiguranja tj. osiguravajućeg društva najčešće se potražuje naknada štete za štete pričinjene u saobraćajnim nezgodama po polisama osiguranja od auto odgovornosti ili kasko osiguranja za motorna vozila;

4) Od države potražujemo naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode;

5) Od opština, gradova i nadležnih komunalnih preduzeća se potražuje naknada štete za ujed pasa lutalica;

6) Od banaka potražujemo naknadu štete zbog neosnovanih troškova obrade kredita.

Iznosi za naknadu materijalne i nematerijalne štete variraju u sudskoj praksi i njihovi iznosi se razlikuju čak i od suda do suda u Republici Srbiji. Ne postoje neki utvrdjeni iznosi za naknadu štete, već su iznosi formirani kroz sudsku praksu, sve u zavisnosti od okolnosti i od slučaja do slučaja.

U sudskom postupku, sudski veštaci medicinske struke utvrđuju intenzitet i trajanje pretrpljenog bola, straha i utvrđuju da li je kod oštećenog lica došlo do naruženosti. Isto tako, kod saobraćajnih nezgoda, veštak saobraćajno-tehničke struke utvrđuje kako je došlo do saobraćajne nezogde i čijom krivicom.

Zbog svega navedenog, oštećeni se mogu obratiti našoj advokatskoj kancelariji, kako bi im se blagovremeno pružila stručna pravna pomoć, a oštećena lica dobila pravično obeštećenje.

Advokati koji se bave nadoknadom štete mogu najčešće dobiti pitanja kao što su:

1) Da li imam dovoljno čvrste dokaze da pokrenem postupak za naknadu štete?

2) Kolika je visina naknade štete koju bi mi sud dosudio?

3) Na koji način da sakupim dokaznu građu pokretanje postupka?

4) Koliko dugo traje postupak?

5) Da li mi šteta može biti nadoknađena bez vođenja postupka?

6) Da li advokat može pregovarati u moje ime sa osiguravajućim društvom i naplatiti štetu?

7) U kom roku zastareva pravo na naknadu štete?