PORODIČNO PRAVO

Porodično pravo se bavi pitanjima vezanim za porodične i bračne odnose. Predmet porodičnog prava jesu odnosi koji se njime regulišu, počev od zaključenja braka, razvoda braka, zakonskog izdržavanja, brige o deci i poveri dece nakon razvoda braka. Porodičnopravni odnosi koji se uspostavljaju između određenih subjekata imaju različitu sadržinu. Zajedničko za sve njih jeste to da obezbeđuju životne potrebe članova jedne porodice. Cilj porodičnog prava je osigurati pravnu zaštitu i pravnu sigurnost za sve članove porodice, a pre svega osigurati zaštitu interesa dece.

Advokat za porodično pravo je stručnjak iz ove oblasti koji je specijalizovan za pružanje pravnih usluga u vezi sa pitanjima iz porodičnog prava. Posao advokata za porodično pravo je da savetuje stranke o njihovim pravima i obavezama u vezi sa bračnim i porodičnim pitanjima, da pregovara sa suprotnom stranom, da zastupa klijente u sudskim postupcima i da nakon okončanog sudskog postupka pokrene postupak za prinudno sprovođenje izvršenja sudske odluke, ukoliko suprotna strana to ne učini dobrovoljno, u paricionom roku.

Iz porodičnog prava, naša advokatska kancelarija prvenstveno pruža pravnu pomoć kod razvoda braka, povere deteta, zakonskog izdržavanja-alimentacije, usvojenja, hraniteljstva, imovinskih odnosa u porodici, zaštite od nasilja u porodici i svim drugim postupcima u vezi sa porodičnim odnosima.

Porodični zakon detaljno reguliše prestanak braka razvodom, pa tako predviđa sporazumni razvod braka i razvod braka koji se pokreće tužbom. Niko nikoga ne može protiv svoje volje „zadržati“ u braku i stoga naš pravni sistem predviđa slobodu odlučivanja po tom pitanju. Danas sudovi gotovo da ne ulaze u pitanje razloga zbog koga se traži razvod, jer zakonodavac predviđa pravo na razvod ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika.

Od posebnog značaja je činjenica da se brak izmneđu supružnika tužbom može razvesti odmah, a da se kasnije, odnosno nakon što je brak razveden može odlučivati o podeli imovine koju su supružnici stekli svojim radom za vreme trajanja braka.

Razvod braka:

Prema Porodičnom zakonu, brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Brak se može sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika. Brak prestaje smrću supružnika, poništenjem i razvodom. Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu. Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika. Najčešće nam se klijenti obraćaju da ih zastupamo u postupku razvoda. Savetujemo strankama da se odluče za što bezbolniji način prestanka braka, kako za njih, tako i za njihovu decu-Predlogom za sporazumni razvod braka, te ukoliko on nije moguć (ne postoji dogovor o vršenju roditeljskog prava, podeli bračne imovine, visini alimentacije) pristupamo sastavljanju Tužbe za sporazumni razvod braka.

Stoga pružamo uslugu sastavljanja Predloga za sporazumni razvod braka, Tužbe za razvod braka, Tužbu za podelu imovine stečene za vreme trajanja braka, zastupamo stranku na ročištima, podnosimo predloge za spovođenje sudskih odluka donetim u porodičnim postupcima. Imajući u vidu činjenicu da su postupci razvoda često neprijatni, od značaja je da stranke zastupa advokat za porodično pravo. Iskustvo advokata potkrepljeno relevantnim dokazima u porodičnim odnosima može biti od značaja kod odlučivanja suda koji roditelj će vršiti roditeljsko pravo nad detetom, i kolika že biti visina alimentacije. Sdruge strane ako se radi o roditequ koji ne vrši roditeljsko pravo onda je od značaja da taj roditelj dobije što kvalitetniji model viđanja svog deteta, u kom slučaju pomoć advokata može biti od velikog značaja. Od posebnog su značaja tužbe kojim se traži povećanje ili umanjenje alimentacije, usled promenjenih okolnosti, u kojim postupcima je neophodna pomoć advokata za porodično pravo.

U praksi kao najčešći razlozi za razvod braka su:

-Neslaganje karaktera supružnika.

-Nasilje u porodici.

-Preljuba ili emotivno-seksualna udaljenost.

-Različit način vaspitavanja i negovanja dece.

-Udaljenost supružnika usled obavljanja poslova van mesta prebivališta.

-Finansijska nadmoć jednog od supružnika.

-Rasipništvo, kockanje, alkoholizam, droga.

Sporazumni razvod braka je svakako najbezbolniji i najefikasniji način da se brak razvede što brže, efikasnije i jeftinije. Supružnici se sporazumevaju o svim važnim pitanjima prestanka njihove zajednice života. Sporazum obavezno mora da sadrži pismeni sporazum o poveri dece, odnosno koji roditelj vrši roditeljsko pravo, visini alimentacije i o deobi zajedničke imovine.

Sporazumni razvod braka se završava na jednom ili dva ročišta i stoga je vrlo ekonomičan i efikasan način da se brak razvede, ali on je izvodljiv samo onda kada su odnosi među supružnicima takvi da je prethodni dogovor moguć.

Supružnike u postupku ne može zastupati isti advokat.

Stoga naša advokatska kancelarija pruža posebnu uslugu kod razvoda braka sporazumom između lica koja borave u inostranstvu ili van mesta poslednjeg zajedničkog prebivališta supružnika, na taj način što im obezbeđujemo dva advokata-punomoćnika koji će ih zastupati u postupku sporazumnog razvoda braka, u odsustvu stranaka.

Kada dogovor između stranaka nije moguć, nadležnom sudu se podnosi tužba za razvod braka. Tužba se podnosi osnovnom sudu koji se nalazi na području gde je prebivalište tuženog ili tamo gde je poslednje zajedničko prebivalište supružnika, a izuzetno i prema prebivalištu tužioca. Tužbu za razvod braka mogu podneti oba supružnika. Ako tužbu u bračnom sporu podnosi punomoćnik stranke, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu. Punomoćje mora da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podnošenje tužbe. U bračnom sporu tužilac može tužbu povući do zaključenja glavne rasprave bez pristanka tuženog, a sa pristankom tuženog dok postupak nije pravnosnažno okončan. Ako je do povlačenja tužbe (ili predloga) došlo posle donošenja prvostepene presude, sud će rešenjem utvrditi da je presuda bez pravnog dejstva i da se postupak obustavlja.

Podela imovine:

Kod podele imovine se naše advokatske usluge pred sudom ponajviše odnose na dokazivanje postojanja i visine udela supružnika u zajedničkoj imovini. Najčešća situacija je da se jedan supružnik služi zakonskom pretpostavkom o jednakosti udela oba supružnika kod sticanja zajedničke imovine koja se uglavnom mora osporavati na sudu. Ovde je pomoć advokata posebno značajna kod pribavljanja isprava i dokazivanja porekla sticanja imovine. Pravna pomoć advokata je potrebna i kod kasnjeg veštačenja gde se dokazuje da jedan supružnik ima isključiv ili značajno veći doprinos pri sticanju imovine od drugog supružnika. Neophodno je da klijenti poseduju dokumentaciju kojom dokazuju poreklo sticanja posebne ili zajedničke imovine ili se kao dokaz predlaže saslušanje svedoka o prethodnim navodima.

Imovina supružnika može biti posebna i zajednička. Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine. Stvari za ličnu upotrebu jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu bez uračunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine i vrednost stvari za ličnu upotrebu drugog supružnika.

Ako je vrednost tih stvari nesrazmerno velika, one pripadaju u isključivu svojinu supružniku sa uračunavanjem u njegov udeo. Stvari namenjene detetu pripadaju u isključivu svojinu supružniku koji vrši roditeljsko pravo bez uračunavanja u njegov udeo. Ako roditelji vrše roditeljsko pravo zajednički, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajedničke svojine. Stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo. Predmeti domaćinstva na kojima jedan supružnik nakon prestanka zajednice života u braku ima državinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo. Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, odgovaraju supružnici solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom. Supružnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini. Što se tiče poklona, uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku ne vraćaju se. Ipak, vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku. Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.

Porodični zakon uređuje šta spada u zajedničku imovinu, ali moguće je urediti imovinske odnose i bračnim ugovorom uz pomoć advokata. Do podele zajedničke imovine uglavnom dolazi nakon bračnog brodoloma i tada na površinu isplivavaju mnoge dileme poput pitanja da li supruga domaćica ima svoj „deo“ u imovini muža, da li vanbračni partner ima podjednaka prava u podeli zajedničke imovine iako brak nije sklopljen. Deoba imovine supružnika ili vanbračnih partnera je moguća i za vreme trajanja bračne, odnosno vanbračne zajednice. Zakonodavac izjednačava brak i vanbračnu zajednicu. Uglavnom se smatra da do deobe imovine dolazi samo kada dođe do razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice. Ipak, nije tako. Nema prepreke da se supružnici/vanbračni partneri dogovore da podele svoju zajedničku imovinu za vreme trajanja braka/vanbračne zajednice.

Isto tako, imovina stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu (što je veoma teško). Ipak, prema Zakonu o igrama na sreću Državna lutrija Srbije može objaviti identitet dobitnika, uz njegovu prethodnu saglasnost, ako pravilima igre na sreću nije predviđeno da se identitet dobitnika može objaviti i bez saglasnosti dobitnika. To znači da srećni dobitnik može uskratiti svoju saglasnost Državnoj lutriji o objavi svog identiteta, te tako učiniti da njegova druga polovina ne sazna srećne vesti. Potom, imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu. Takva imovina je stečena radom supružnika, ali uz pomoć njegovih talenata ili veština. Iako je centralno kod intelektualne svojine posebno umeće nekog lica, ipak sva takva imovina proističe iz rada, te iz tog razloga ne može potpasti pod režim posebne imovine supružnika. Udeli u zajedničkoj imovini su idealni i u slučaju sudske deobe pretpostavlja se da iznose po polovinu, a naravno veći udeo jednog supružnika/vanbračnog partnera se u slučaju sudske deobe mora dokazivati. Ne može se reći kom supružniku /vanbračnom partner pripada nešto od zajedničke imovine, pre deobe. Deoba imovine je od značaja upravo za jasno preciziranje šta pripada kom supružniku/vanbračnom partneru. Zakonodavac pretpostavlja da zajedničkom imovinom supružnici/vanbračni partneri upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, da se poslovi redovnog upravljanje preduzimaju uvek uz saglasnost drugog supružnika/vanbračnog partner itd. Budući da je udeo određen kao idealna vrednost, kao idealni deo, jasno je zašto zakonodavac propisuje da supružnik/vanbračni partner ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Ja, kao supruga, ne mogu prodati stan koji smo suprug i ja stekli zajedničkim radom, a čak ne mogu prodati ni svoj udeo u tom stanu. Razlog tome je što kupac ne može da zna koji se to deo stana prodaje. Da li mu onda pripada špajz i kuhinja ili neki drugi deo stana. Zato se u Porodičnom zakonu kaže da se smatra da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima. Tako, kada se supružnici u katastru nepokretnosti upišu kao suvlasnici i na tačno određenim udelima, onda je sasvim prihvatljivo da jedan supružnik može prodati ili pokloniti, na primer, svoj suvlasnički deo. Naravno, poštujući obaveze koje ima prema drugom suvlasniku, u ovom slučaju supružniku/vanbračnom partneru (u smislu prava preče kupovine itd.).

U zajedničku imovinu spada imovina koju su supružnici/vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku/vanbračnoj zajednici. Vrlo se široko tumači pojam rada, pa tako se pod radom ne smatra samo rad u radnom odnosu, već i rad u domaćinstvu, rad na odgajanju i vaspitavanju deteta, imovina stečena ugovorom o doživotnom izdržavanju, bez obzira na to što je samo jedan supružnik davalac izdržavanja. Na primer, stan koji je za vreme trajanja braka otkupio jedan od supružnika spada u režim zajedničke imovine. Isto tako, u režim zajedničke imovine mogu spadati i potraživanja koja jedna od supružnika ima prema trećim licima itd.

Deobom zajedničke imovine, smatra se utvrđivanje suvlasničkog, odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika/vanbračnih partnera u zajedničkoj imovini. Supružnici mogu da zaključe sporazum o deobi zajedničke imovine. Ovaj sporazum mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. To je sporazumna deoba. Ona pretpostavlja da postoji saglasnost supružnika po pitanju deobe zajedničke imovine. To konkretno znači da se supružnici/vanbračni partner prethodno dogovore kome šta pripada, da to “stave” na papir i da notar overi njihov sporazum.

Kada nema dogovora među supružnicima/vanbračnim partnerima o podeli zajedničke imovine, deobu će izvršiti sud. U sudskom postupku je potrebno utvrditi nekoliko činjenica: šta sve od imovine spada u zajedničku imovinu, koji su to udeli supružnika u zajedničkoj imovini i na koji način će se izvršiti deoba zajedničke imovine. Kao što je navedeno, pretpostavlja se da su udeli supružnika/vanbračnih partnera jednaki, a ova pretpostavka je oboriva, pa onaj ko smatra da ima veći udeo u zajedničkoj imovini mora u posebnom parničnom postupku dokazsti veći udeo.

Predbračni i bračni ugovori:

U slučaju da vam je neophodan predbačni ili bračni ugovor neophodna Vam je pomoć advokata za porodično pravo. Ovi ugovori su posebno značajni kod velike razlike između imovine supružnika kod unošenja te imovine u bračnu zajednicu. Advokatska usluga se sastoji u pravljenju ugovora u skladu sa namerama strana ugovornica, dok notari overavaju te ugovore jer je overa od strane javnog beležnika neophodna za pravno dejstvo. U bračnim ugovorima se taksativno može precizirati nakon završetka braka šta će i u kolikom iznosu od imovine pripasti svakom supružniku.

Rešavanje imovinskih odnosa u vanbračnoj zajednici:

Kod vanbračnih zajednica za advokate najčešća sporna pitanja su dokazivanje postojanja vanbračne zajednice i imovinskog doprinosa svakog vanbračnog partnera prilikom sticanja imovine u vanbračnoj zajednici. Advokati mogu pomoći da se zaštite prava onog vanbračnog partnera koji je oštećen prilikom sticanja zajedničke imovine. Dokazivanje postojanja vanbračne zajednice se najčešće vrši pisanim izjavama ili svedocima. Ukoliko se dokaže postojanje vanbračne zajednica pretpostavlja se da je sva imovina stečena u zajednici zajednička.

Vršenje roditeljskog prava:

Vršenje roditeljskog prava je možda najosetljivije pitanje u bračnom pravu. Ovde za svoje klijente pružamo pravnu pomoć oko dobijanja starateljstva nad detetom. Kod vršenja roditeljskog prava sudovi najčešće majkama dodeljuju da samostalno vrše roditeljsko pravo te u izvesnom smislu majke imaju privilegovan položaj. Za roditelje koji nisu u braku a imaju zajedničku decu podnosimo tužbe za vršenje rodteljskog prava. U postupku se uređuje ko će vršiti roditeljsko pravo, model viđanja i visina alimentacije za zajedničku maloletnu decu.

Lišenje roditeljskog prava:

Lišenje roditeljskog prava je svakako najteža sankcija za bilo kog roditelja. Postoje naročito nesavesni roditelji koji zaslužuju da sud primeni prema njima ovu najekstremniju meru ali su to dosta retki slučajevi. Roditelji ovu sankciju zaslužuju kada zanemaruju ili zlostavljaju svoju decu. Pružamo pomoć svojim klijentima i u ovakvim situacijama. Mnogočešći slučajevi za koje klijenti angažuju našu advokatsku kancelariju su slučajevi delimičnog lišavanja roditeljskog prava u situacijama kada jedan roditelj drugom opstruira vršenje roditeljskog prava a sve protivno interesima dece. Ovu su u praksi najčešći slučajevi i to se dešava kod davanja saglasnosti za promenu prebivališta deteta ili promenu škole kada je neophodno roditelja koji vrši opstrukciju lišiti prava da odlučuje o tome (kada roditelj donosi odluke protivno interesima dece).

Osporavanje očinstva:

Slučajevi osporavanja materinstva su takođe retki u praksi. Mnogo veći značaj imaju slučajevi utvrđivanja i osporavanja očinstva. Nažalost procena je da par procenata muškaraca odgaja tuđu decu a da to ni ne zna, zato je bitno kada se posumnja na tako nešto proveriti očinstvo i sudski ga osporiti ili utvrditi. U ovim slučajevima specijalizovani advokat za porodično može biti od pomoći. Slučajevi kojima se bavimo su i kada se neko lice upiše kao otac a to nije, sve zbog zakonske pretpostavke da se ocem deteta smatra muž majke deteta ako se dete rodi u braku ili 300 dana nakon braka. Ovi slučajevi mogu uzrokovati mnogobrojne pravne probleme za majku, dete i pravog oca deteta, pa je neophodno brzo reagovati angažovati advokata i osporiti tuđe a utvrditi svoje očinstvo.

Alimentacija:

Naša advokatska kancelarija pruža usluge i kod utvrđivanja visine alimentacije za dete, suprugu ili druge srodnike. Zakonska oblast alimentacije je dosta široka i regulisana je u Srbiji Porodičnim zakonom. Najčešće advokatske usluge koje u ovoj oblasti pružamo su maksimiranje iznosa alimentacije koja se ostvaruje u sudskom postupku od drugog roditelja, jer su sudski sporovi između roditelja a za izdržavanje dece najčešći. Visina alimentacije koju sud može odrediti kreće se između 15% i 50 % od zarade roditelja što je dosta širok raspon koji zavisi od mnogobrojnih okolnosti. Upravo u ovako širokom rasponu znanje i iskustvo advokata o tome šta predstaviti sudu može biti od velikog značaja.

Visina alimentacije nije jednaka za svu decu, odnosno sve porodice. Generalno bi visina trebalo da omogućuje detetu minimum isti nivo životnog standarda kakav ima roditelj. Mnogobrojne činjenice utiču na procenu suda o tome koliku će alimentaciju odrediti jer mora naći meru između svih potreba deteta, a da sa druge strane egzistencija roditelja i eventualno lica o kojima se još brine ne bude ugrožena. Prilikom određivanja visine ili promene visine alimentacije sud najviše vodi računa o sledećim kriterijumima jer oni najbolje oslikavaju potrebe deteta sa jedne strane i mogućnosti roditelja sa druge strane.

Da li je moguća promena visine alimentacije?

Visina alimentacije nije činjenica koja se utvrđuje samo jednom. Promena visine alimentacije je uvek moguća kada nastane životna promena u pogledu potreba deteta ili mogućnosti roditelja.

Do kada postoji obaveza plaćanja alimentacije za dete?

Obaveza plaćanja alimentacije postoji do 26. godine ukoliko je dete na redovnom školovanju. Međutim, u pojedinim situacijama školovanje može da bude i fiktivno. Najčešći primeri su situacije kada dete upiše osnovne ili master studije samo da bi bilo upisano na evidenciji fakulteta, a zapravo ne odlazi na predavanja ili ne polaže ispite. Takvi postupci deteta mogu biti razlog za ukidanje alimentacije.

Ukidanje alimentacije?

Radi donošenja odluke o ukidanju alimentacije (kada su prestali razlozi za isplatu) potrebno je podneti odgovarajuću tužbu radi donošenja odluke suda.

Krivično delo nedavanja alimentacije?

Ukoliko obveznik plaćanja alimentacije svoju obavezu ne vrši ili je vrši neredovno postoji mogućnost kažnjavanja u krivičnom smislu. U ovim postupcima zastupamo oštećene pred sudom, ali i branima klijente protiv kojih je podneta krivična prijava.

Prinudna naplata alimentacije?

Kada obveznik alimentacije ne isplaćuje istu, poverilac može pokrenuti izvršni postupak radi naplate nenaplaćene alimentacije i pripadajuće kamate. U ime klijenta podnosimo predlog za izvršenje i zastupamo kroz proces izvršnog postupka.

Lišavanje poslovne sposobnosti:

Lišavanje poslovne sposobnosti je retko u praksi i primenjuje se najčešće kod ljudi koji više nisu sposobni da samostalno odlučuju o svojim prava i obavezama a sve da ne bi napravili štetu sebi samima ili najbližoj porodici. Lišenje poslovne sposobnosti se radi u vanparničnom postupku i neophodno je izvršiti veštačenje lica kome se oduzima poslovna sposobnost. Nakon sprovedenog veštačenja ako se utvrde razlozi za lišenje poslovne sposobnosti sud donosi rešenje kome se nekom licu oduzima poslovna sposobnost. Pružamo pravne usluge i u ovim retkim situacijama.

Nasilje u porodici:

Zaštita od nasilja u pordici je sa aspekta zakondavstva dosta dobro uređena u Srbiji. Žrtvama se garantuje zaštita u krivičnom, parničnom i u postpku pred organima policije. Svakako da je žrtvama nasilja potreban najbolji mogući advokat za porodično pravo upravo zbog osetljivosti i hitnosti ovih postupaka. Cilj postupka zaštite od nasilja u porodici je da se žrtvama nasilja u porodici obezbedi najbolji mogući tretman i izricanje mera prema naslinku. Advokati preduzimaju radnje pred sudskim organima kojima se štite žrtve od nasilja a učinioci sankcionišu.

Kada se govori o nasilju u porodici pre svega se misli na fizičko zlostavljanje jednog člana porodice prema drugom. Ali nasilje u porodici je ipak znatno šire od toga. Pored fizičkog, nasilje u porodici može biti psihičko nasilje u porodici , verbalno i seksualno nasilje u porodici. Kako zaustaviti nasilje u porodici?

To se može učiniti tako što ćete: a) podneti krivičnu prijavu za nasilje u porodici i b) podneti tužbu parničnom sudu za zaštitu od nasilja u porodici.

Kako dokazati nasilje u porodici?

Kada je u pitanju fizičko ili seksualno zlostavljanje, dokazivanje može biti relativno lako. Uz druge dostupne dokaze, najvalidniji su pred sudom detaljni izveštaji lekara sa opisom povreda žrtve nasilja.

Međutim, kada je u pitanju psihičko zlostavljanje, dokazivanje je znatno teže jer ne postoje fizički dokazi. Zbog toga je u ovim slučajevima bitno da postoji bar neki materijalni trag o zlostavljanju (sms, e-mail) ili postojanje svedoka (ukućani ili druga lica) koji mogu svedočiti da postoji nasilje u porodici.

Ko je sve član porodice u smislu zaštite od nasilja u porodici?

Ovde spadaju sledeća lica:

a) supružnici ili bivši supružnici,

b) deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo,

v) lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu,

g) vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri,

d) lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Ukoliko je potrebno hitno reagovati, naši advokati Vam mogu pomoći da dobijete neku od hitnih mera za zaštitu od nasilja kako ne bi došlo do nenadoknadive štete.

Koje su hitne mere za zaštitu od nasilja u porodici?

Ovde spadaju sledeće mere:

a) izdavanje naloga za iseljenje nasilnika iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti,

b) izdavanje naloga za useljenje žrtve nasilja u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti,

v) zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti,

g) zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice,

d) zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Ukidanje mera zaštite?

Ukoliko ranije izrečena mera zaštite od nasilja u porodici više nije potrebna možemo Vam pomoći u postupku ukidanja izrečene mere.

Zaštita od lažne prijave za nasilje?

U krivičnom postupku branimo klijente od lažne prijave za nasilje u porodici, odnosno zastupamo klijente u parničnom postupku kada je podneta tužba protiv njih za nasilje u porodici.

Oduzimanje roditeljskog prava?

Roditelj koji na bilo koji način vrši nasilje nad detetom, kao ako na drugi način ne postupa prema interesu deteta može biti lišen roditeljskog prava.

-Da li podneti predlog ili tužbu za razvod braka?

-Šta preduzeti ukoliko druga strane ne želi razvod?

-Da li se brak može razvesti u odsustvu lica koja se razvode?

-Da li se brak može zaključiti u odsustvu jednog od lica koje zaključuje brak?

-Da li je uobičajno da dete bude povereno majci na staranje i čuvanje?

-Na koji način sud utvrđuje model viđanja jednog od roditelja sa detetom?

-Iznos alimentacije koji mogu da očekujem?

-Da li mi supruga/suprug može oduzeti dete/decu?

-Način podele imovine stečena za vreme trajanja braka?

-Koliko dugo može trajati sudski postupak podele imovine stečene za vreme trajanja braka?