PRIVREDNO PRAVO

Pojam privredno pravo označava granu prava koja izučava pravne aspekte privrednog poslovanja. Privredno pravo je takođe pravna oblast koja uređuje položaj privrednih subjekata, njihov odnos sa državom, njihovo mesto u prometu robe i usluga, prava i obaveze povodom tog prometa, a podrazumeva i deo koji se odnosi na bankarske poslove i hartije od vrednosti. Dakle, u širem smislu, ono obuhvata i kompanijsko pravo, dok se u užem bavi ugovorima u privredi, bankarskim poslovanjem i hartijama od vrednosti. Ukoliko privredno pravo posmatramo iz ugla teorije interesa, proizilazi da privredno pravo spada u privatno pravo obzirom na to da se njime cilja na postizanje privatnih, odnosno, individualnih interesa privrednih subjekata.

Privredno poslovanje iziskuje stalnu i posvećenu pravnu podršku, zbog čega svako privredno društvo mora imati stalno ili povremeno angažovanog advokata za konsultacije i operativni rad, imajući u obziru sva moguća pitanja, situacije i probleme koje se mogu pojaviti tokom obavljanja privredne delatnosti. Od osnivanja društva, radnje, preko redovnog toka poslovanja, statusnih promena, do likvidacije društva, poslovanje je prožeto propisima koji su često striktni i podrazumevaju imperativne zakonske norme koje se moraju poštovati.

Usluge advokatske kancelarije obuhvataju ne samo generalno usklađivanje poslovanja privrednih subjekata sa važećim propisima, već i zastupanje pred privrednim sudovima u RS.

Svet privrednog prava je izuzetno složen i često kontroverzan. Zato imati advokata koji može brzo da sintetizuje, kontekstualizuje i objasni sve detalje poslovnog prava može biti dragocena prednost za vlasnika preduzeća koji nije dobro upućen u pravna pitanja.

Šta je to što advokat za privredno pravo može da učini za vas? Advokati koji su se specijalizovali za privredno pravo odgovorni su za poslovne poduhvate, bilo da je u pitanju velika korporacija, mala privreda ili start-up. To znači da pomažu u poslovnim transakcijama i osiguravaju da su poslovi i aranžmani valjani i zakoniti. Mnoge od ovih dužnosti se odnose na izradu nacrta ugovora i analizu uslova sporazuma. Ukratko, usluge advokatske kancelarije obuhvataju ne samo generalno usklađivanje poslovanja privrednih subjekata sa važećim propisima, već i zastupanje u konkretnim oblastima vezanim za korporativno pravo.

Advokat za privredno pravo obavlja poslove u sledećim oblastima:

-Pokretanje privrednih sporova i učestvovanje u privrednih sporovima pred svim nadležnim sudovima u Republici Srbiji;

-Učestvovanje u postupcima povodom Privrednih prestupa;

-Pravna pomoć prilikom osnivanja i registracije privrednih društava i preduzetničkih radnji;

-Osnivanje i Registracija privrednih društava (pravnih lica) i Preduzetničkih radnji-Preduzetnika;

-Zaključenja ugovora u privredi, vođenja pregovora u vezi zaključenja, analiza solventnosti saugovarača, procene rizika i utvrđenja efikasnih pravnih mehanizama zaštite;

-Izrada odluka, ugovora, svih neophodnih akata poslodavcima pre osnivanja, u toku poslovanja privrednog subjekta i za slučaj pokretanja postupka prestanka privrednog subjekta;

-Promena pravne forme privrednog društva i rešavanje statusnih pitanja;

-Prestanak (Likvidacija) pravnog lica i pokretanje, učestvovanje u postupku likvidacije;

-Pokretanje i učestvovanje u stečajnom postupku do njegovog okončanja;

-Zastupanje privrednih društava pred poreskim organima;

-Zastupanje privrednih društava pred prekršajnim organima.

Predstavlja redovan način prestanka postojanja privrednog društva i sprovodi se samo u slučajevima kada društvo ima dovoljno sredstava da namiri sve svoje obaveze prema poveriocima. Dobrovoljna likvidacija se pokreće odlukom privrednog društva, kada društvo više nema potrebu za poslovanjem (ostvarena je svrha u vezi koje je društvo osnovano i registrovano ili je završen posao zbog koga je društvo osnovano ili se jednostavno društvu više ne isplati da posluje). Za razliku od dobrovoljne likvidacije naš Zakon predviđa i prinudnu likvidaciju društva koja se pokreće po sili zakona.

-Koliko dugo traje postupak likvidacije privrednog društva?

-Da li zakonski zastupnik ili član društva može vršiti poslove likvidacionog upravnika

privrednog društva u likvidaciji?

-Da li se u postupku likvidacije može pokrenuti stečajni postupak?

Ukoliko je društvo nesolventno, loše posluje, odnosno ne može da odgovori obavezama poverilaca, predlogom se pokreće spostupak Stečaja. Stečaj je postupak kolektivnog namiranja stečajnih poverilaca koje se završava prestankom postojanja stečajnog dužnika. Njime se sprečava dalje loše poslovanje privrednog društva, a ceo postupak je uređen odredbama Zakona o stečaju.

Stečaj omogućava kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca, pritom svim poveriocima obezbeđuje jednak tretman i ravnopravan položaj istog isplatnog reda, odnosno iste klase u postupku reorganizacije.

Stečajni postupak se sprovodi tako da omogući ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova.

Stečajni postupak se pokreće kada su ispunjeni stečajni razlozi i to najmanje jedan od njih, i to:

1) trajnija nesposobnost plaćanja,

2) preteća nesposobnos plaćanja,

3) prezaduženost,

4) nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije ili ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.

Ko pokreće stečajni postupak?

Postupak se pokreće predlogom ovlašćenog lica i to:

1) stečajnog poverioca koji ima neobezbeđeno potraživanje,

2) stečajnog dužnika,

3) likvidacionog upravnika.

Svako od ovih lica mora učiniti verovatnim postojanje zakonskog osnova za pokretanje ovog postupka. Privilegovani poverioci koji imaju obezbeđeno potraživanje mogu pokrenuti stečajni postupak ako učine verovatnim da se ne mogu namiriti ni pored postojanja obezbeđenja.

-Da li samo jedan poverilac, ukoliko nema saznanja da postoje i drugi, može predlogom pokrenuti stečajni postupak?

-Koliki su troškovi vezani za pokretanje stečajnog postupka?

-Koliko može trajati stečajni postupak?

-Kolika je verovatnoća namirenja u stečajnom postupku?

-Koja je razlika između izlučnog i razlučnog poverioca?

Naš pravni sistem u Zakonu o privrednim društvima reguliše četiri forme privrednih društava i to: ortačko, komanditno, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Primarna podela je na društva lica i na društva kapitala.

Društva lica tj. ortačko i komanditno se odlikuju poverenjem članova i u centru ovakvog tipa društva su članovi. Ona se organizuju na uzajamnom poverenju i vrlo je bitno ko su članovi ovih društava, pa tako ustupanje udela u društvu podleže saglasnosti svih članova, propisuje se neograničena odgovrnost za obaveze društva, društvom upravljaju ortaci, a ne posebni organi.

Društva kapitala tj. društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko drutvo se sa organizuju bez obzira na članove, udeli se lako mogu prenositi, članovi ne odgovaraju svojom ličnom (privatnom) imovinom za obaveze koje je društvo kapitala preuzelo, a organi su ti koji upravljaju društvom.

Osnivanje privrednog društva sačinjava se ugovorom u pisanoj formi. Zakon o privrednim društvima propisuje koji su bitni elemeni osnivačkog ugovora i izostnak samo jednog od bitnih elemenata činio bi ugovor ništavim.

Privredno društvo se obavezno upisuje u registar Agencije za privredne registre APR. Ugovorne strane mogu biti i fizička i pravna lica. Sva privredna društva funkcionišu isključivo radi sticanja dobiti kroz obavljanje delatnosti. Ipak, članovi moraju da preuzmu rizik poslovanja. Postoji zabrana da se u osnivačke ugovore unose tzv. lavovske klauzule kojima se ugovara učešće samo u dobiti.

Članovi u društvo unose ulog koji se izražava u novcu, stvarima i pravima. Ono što se unese u društvo kao ulog postaje svojina privrednog društva. Moguć je ulog i u uslugama.