KRIVIČNO PRAVO

Upravno pravo predstavlja jednu od najkompleksnijih oblasti prava pre svega zbog specifičnosti predmeta kojim se ova oblast bavi, dok građani, potpuno nesvesno, učestvuju u upravnim odnosima gotovo svakodnevno.

Upravno pravo je grana prava koja uređuje upravnu delatnost tj. ukupnost svih aktivnosti uprave kojima uprava neposredno izvršava svakodnevne zadatke i poslove ostvarujući svoju socijalnu funkciju, a čini je sistem pravnih normi koje uređuju organizaciju uprave i javnih službi, upravni postupak, obim i sadržinu upravne delatnosti – obavljanje upravnih poslova, donošenje pravnih odluka uprave, vršenje materijalnih radnji i kontrolu uprave.

Poslove državne uprave obavljaju ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava (uprave, inspektorati, direkcije), ali se mogu obrazovati i posebne organizacije (sekretarijati, zavodi, agencije, centri) i javne službe (javne ustanove, javna preduzeća) i drugi oblici organizovanja kojima se ostvaruju prava i potrebe građana i pravnih lica. U obavljanju svoje delatnosti uprava donosi upravne propise kojima propisuje opšte pravilo za neodređen broj slučajeva i lica, zatim upravne akte kojima uprava propisuje posebno pravilo za konkretan slučaj i određeno lice, sklapa upravne ugovore i čini upravne radnje kojima uprava pruža građanima javne usluge (npr. vođenje evidencije, izdavanje uverenja itd.).

Advokat za upravno pravo je pravni stručnjak koji se specijalizovao za pružanje pravnih usluga u vezi sa pitanjima upravnog prava. Njihov posao je da savetuju klijente o njihovim pravima i obavezama u vezi sa upravno pravnim pitanjima, kao i da ih zastupaju u sudskim postupcima i pregovorima sa drugom stranom.

Naša advokatska kancelarija se bavi poslovima koji se odnose na zastupanje stranaka u upravnom postupku i posebno upravnom sporu.

Advokati za upravne sporove u opisu svog delovanja između ostalog poništavaju i rešenja protiv kojih ne postoji više pravo žalbe u upravnom postupku.

Najčešći upravni postupci u kojima naša advokatska kancelarija učestvuje su sledeći:

-Postupak pred RGZ-Katastar nepokretnosti (upis nekretnina, sticanje prava zakupa, brisanje držaoca i upis prava svojine, upis službenosti, upis i ispis hipoteke, zabeležba pokretanja spora, zabeležba postupka izvršenja, ispravljanje grešaka, nedostataka i propusta).

-Postupak pred Sekretarijatom za planiranje i izgradnju u cilju pribavljanja resenja o odobrenju za izgradnju (građevinske dozvole), dozvole za upotrebu objekta, postupak legalizacije i ozakonjenja objekata.

-Postupak pred Sekretarijatom za poslove uprave i građanska stanja-Matičnom službom, podnošenje zahteva radi ispravke ili izmene podataka u Matičnim knjigama Grada Niša, kao i kod Odseka za vođenje matičnih knjiga za grad Prištinu i Opštine: Podujevo, Kosovo Polje, Lipljan, Obilić i Glogovac, Učestvovanje u postupku, pribavljanje isprava pre i nakon sprovedenog postupka.

-Postupak pred Poreskom upravom (podnošenje prijava, zahteva, ulaganje prigovora, žalbi i dr.)

-Postupak pred MUP (podnošenje zahteva za izdavanje uverenja o nekažnjavanju, prijava i odjava stranih državljana, prijava prebivališta, boravišta, ulaganje žalbi na rešenja PU).

-Postupak pred MUP radi sticanja ili otpusta iz državljanstva.

Naša advokatska kancelarija pomaže klijentima u cilju zaštite njihovih prava i zastupanja u upravnim postupcima i sporovima. Budite slobodni da nam se obratite ako imate neki problem. Rok za podnošenje tužbe Upravnom sudu nije veliki i iznosi samo 30 dana. Ako se ne podnese tužba više ne postoji mogućnost poništavanja donetog rešenja u istom postupku. Advokat će pažljivo pogledati doneto rešenje i proceniti da li postoji mogućnost za uspeh u upravnom sporu. Negativni upravni akti ne mogu nikada postati pravosnažni. Ne propustite šansu da ostvarite pravo koje vam pripada po zakonu.

Dodir fizičkih i pravnih lica sa upravom i upravnim pravom je neizbežan pa samim tim i mogućnost nastanka teškoća da se ostvare određena prava na najbolji način ili u potrebnom roku. Zato smo mi tu da Vam pomognemo da zaštitite i iskoristite svoja prava u potpunosti i u kratkom roku.

U oblasti upravnog prava klijentima pružamo pravnu pomoć, savetovanje i zastupanje u svim upravnim postupcima:

-Sastavljanje inicijalnih akata – zahteva, molbi, predloga;

-Sastavljanje žalbi, prigovora i drugih podnesaka;

-Postupak pred katastrom nepokretnosti RGZ;

-Zastupanje pred poreskim organima;

-Zastupanje pred inspekcijskim organima;

-Zastupanje pred carinskim organima;

-Zastupanje pri ostvarivanju drugih prava pred organima uprave;

-Postupak za promenu imena i prezimena;

-Odricanje državljanstva Republike Srbije i sticanje srpskog državljanstva;

-Upisi u matične knjige i pribavljanje uverenja iz matičnih knjiga;

-Izdavanje informacije o lokaciji, lokacijske dozvole, rešenja o odobrenju za izgradnju, upotrebne dozvole, celokupnu organizaciju poslova oko izgradnje objekata kolektivnog stanovanja; celokupnu organizaciju poslova oko izgradnje porodičnih objekata;

-Predlog za određivanje privremene mere Upravnom sudu;

-Žalba Upravnom sudu;

-Zastupanje u upravnim sporovima pred Upravni sudom.

Zakonom o opštem upravnom postupku regulisano je pitanje rešavanja upravnih stvari, procesnopravnu proceduru upravnog postupka, kao i angažovanje advokata za zastupanja stranaka pred organima uprave. Odnosno, upravni postupak predstavlja postupak donošenja upravnih akata. Pre svega, stranka u upravnom postupku može da bude fizičko ili pravno lice, čija je upravna stvar predmet postupka ili sva druga pravna i fizička lica na čija prava i obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka, zatim u upravnom postupku kao stranka može da se pojavi i organ, organizacija, naselje, grupa lica i drugi organi koji nisu pravna lica, zatim zastupnici kolektivnih interesa i zastupnici širih interesa javnosti koji su organizovani saglasno propisima.

Različite su situacije u kojima se pokreće mehanizam odlučivanja u upravnom postupku. Brojni su razlozi povodom kojih se može povesti neki upravni postupak.

Punomoćnik je lice koje je ovlašćeno da preduzima procesne radnje u ime i za račun stranke. Ovo lice crpi svoja ovlašćenja iz datog punomoćja i prema obimu punomoćja može da zastupa stranke u svim ili u nekim radnjama upravnog postupka. Ipak, postoje izjave koje sama stranka mora dati bez obzira da li ima punomoćnika. Isto tako, stranka može i pored punomoćnika da daje izjave u postupku.

Organ upravnog postupka pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje. Po pravilu, punomoćnik je advokat. Punomoćje se izdaje ili u pisanom obliku ili u usmenom koje se saopštava službenom licu na zapisnik.

Pokretanje upravnog spora je moguće tek nakon okončanog upravnog postupka. Strana nezadovoljna ishodom upravnog postupka može da podnese preko advokata tužbu Upravnom sudu. Upravni postupak ima svoju svrhu u donošenju upravnog akta tj. u rešavanju neke upravne stvari, nekog pojedinačnog pitanja u skladu sa javnim interesom. Donosi se pojedinčan akt kojim se rešava upravna stvar. U većini slučajeva propisana je mogućnost žalbe na prvostepenu odluku upravnog oragana i tada se započinje sa drugostepenim upravnim postupkom. Drugostepena odluka je konačna i izvršna. Upravo ta drugostepena odluka ili prvostepena (kada ulaganje žalbe nije dozvoljeno) postaje predmet upravnog spora. Moguće je da, na primer, stranka podnese zahtev za dobijanje dozvole za nošenje oružja za ličnu bezbednost jedinici ministarstva unutrašnjih poslova na području opštine prebivališta ili sedišta podnosioca ovog zahteva. Nadležni organ ima pravo da odbije zahtev, a stranka da se žali. Ukoliko žalba bude odbijena okončan je drugostepeni postupak i povodom tog drugostepenog upravnog akta stranka ima pravo da podnese tužbu upravnom sudu tj. da pokrene upravni spor. To je samo jedan primer, a mnogo je slučajeva u kojima se može pokrenuti upravni spor.

Sudska kontrola uprave se nadovezuje na prethodni upravni postupak koji je okončan pred nekim upravnim organom i u kojem je donet konačan upravni akt. Sud ispituje zakonitost akta kojim je stranka nezadovoljna, a to predstavlja ujedno i svojevrsnu ocenu rada upravnog organa.

Svako ko smatra da su njegova prava povređena radom javne vlasti mora imati pravo na sudsku zaštitu. To se postiže upravo kroz osnivanje posebnog upravnog sudstva. U upravnom sporu se nastoji postići zaštita pojedinačnih pravnih interesa i prava, kao i zakonistost rešavanja upravnih stvari. Cilj je stati na put nezakonitim upravnim aktima i to putem njihovog ukidanja ili pak, davanja jasnih smernica nižestepenom organu kako da postupi u datoj upravnoj stvari.

Zakonom o upravnim sporovima je na detaljan način regulisao važna pitanja poput toga šta je predmet upravnog spora, koji organ ima nadležnost da reši isti, ko su stanke, kakva su pravila postupka, kako se izvršuju donete presude.

Upravni spor može biti poveden:

a) zbog nezakonitosti upravnih akata.

b) spor zbog „ćutanja“ uprave.

U prvom slučaju je tužbeni zahtev uperen protiv upravnog akta, a u drugom protiv upravnog organa zbog njegovog nečinjenja. U upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita.

Konačni upravni akti su oni akti protiv kojih se više ne mogu ulagati pravna sredstva u upravnom postupku tj. protiv kojih nije moguće izjavljivati žalbu ili je žalba već izjavljena. U upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu i kada zakon ne predviđa drugačiju pravnu zaštitu.

Upravni akt može se pobijati tužbom u upravnom sporu zbog nezakonitosti, i to ako:

1) u aktu nije uopšte ili nije pravilno primenjen zakon, drugi propis, opšti akt;

2) je akt doneo nenadležni organ;

3) u postupku donošenja akta nije postupljeno po pravilima postupka;

4) je činjenično stanje netačno ili nepotpuno utvrđeno ili ako je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja;

5) je u aktu koji je donet po slobodnoj oceni, organ prekoračio granice zakonskog ovlašćenja.

Tužba se može podneti i radi utvrđenja da je tuženi ponovio svoj raniji akt koji je već poništen presudom, kao i radi utvrđenja nezakonitosti donetog akta koji je bez pravnog dejstva. Sud vodi računa po službenoj dužnosti da li je upravni organ bio nadležan da donese upravni akt.

Tužilac traži da se povede upravni spor zbog ćutanja uprave i to kada:

1) prvostepeni upravni organ u propisanom roku ne donese upravni akt, a nije dopuštena upravna žalba;

2) na „ćutanje” u drugostepenom postupku kada je žalba izjavljena na prvostepeni akt upravnog organa ili na ćutanje tog organa.

„Ćutanjem uprave” povređeno je pravo podnosiocu zahteva ili pravnog sredstva da se reši upravna stvar za koju je on zainteresovan. Kada upravni organ naknadno donese taj akt postupajući po eventualnoj presudi upravnog suda kojom se nalaže prestanak “ćutanja” i rešavanje date pravne stvari, stranka, ukoliko je nezadovoljna tim aktom opet ima pravo da podnese tužbu upravnom sudu i da traži da se ispita zakonitost tog akta. Prethodno vođeni upravni spor zbog ćutanja uprave ne lišava stranku prava da pokrene novi upravni spor povodom naknadno donetog upravnog akta.

Najčešći slučaj tzv. "Ćutanja Uprave" sa kojim se naši građani svakodnevno susreću je neažurnost RGZ Katastar za nepokretnosti, bilo po podnetom zahtevu, bilo po izjavljenom zahtevu za ispravku greške, prigovoru ili žalbi, u kom postupku je neophodna pomoć advokata stručnog za upravni postupak.