UGOVORNO PRAVO

Ugovor predstavlja pravno obavezujući odnos između dve ili više ugovornih strana u cilju postizanja određenih pravnih dejstava odnosno usmerena na postizanje određenog cilja. Lica koja sklapaju ugovor su ugovorne strane. Ugovorno pravo i zakon propisuje načelo neformalnosti kada su ugovori, kao pravi akti, u pitanju. Postoje posebne vrste ugovora, gde je forma veoma bitna. Ovakvi ugovori se nazivaju formalni i ne smatraju se zaključenim dok se ne ispuni propisana forma.

Kod svih vrsta ugovora, prisutnih u građanskom pravu, je bitno da budu ispunjeni određeni opšti uslovi: postojanje poslovne sposobnosti ugovornih strana, saglasnosti izjavljenih volja ugovornih strana, definisan predmet ugovora, jasno određen osnov ugovora, poštovanje zakonom propisane forme ugovora (posebno važno kod formalnih ugovora), ostali elementi zavisno od vrste ugovora i zakona koji bliže određuju pravni posao na koji se ugovor odnosi.

Ugovorno pravo se bavi regulisanjem pravnih odnosa između ugovornih strana. Ugovorno pravo se primenjuje u oblastima građanskog prava, privrednog pravo, radnog prava i dr. Ugovorno pravo je veoma značajno jer se istim uspostavljaju jasna i precizna prava i obaveze između ugovarača, te se istim smanjuje mogućnost da nastane bilo kakav nesporazum, neispunjenje obaveze jedne od strana ugovarača i pokretanje sudskog spora.

Advokat za izradu ugovora pruža pravnu sigurnost ugovornim stranama na osnovu svog ekspertskog znanja iz ugovornog prava, pruža pravne usluge sačinjavanja sledećih vrsta ugovora:

1) ugovora o poklonu,

2) ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života,

3) ugovora o doživotnom izdržavanju,

4) ugovora o kupoprodaji nepokretnosti,

5) ugovor o kupoprodaji pokretnih stvari,

6) ugovor o hipoteci,

7) ugovora o razmeni,

8) ugovora o trampi,

9) ugovora o zakupu,

10) ugovora o zakupu u formi izvršne isprave,

11) ugovora o zajmu,

12) ugovora o zajmu u formi izvršne isprave,

13) ugovora o posredovanju,

14) ugovora o građenju,

15) ugovor o izvođenju radova,

16) ugovora o delu,

17) ugovora iz oblasti korporativnog prava (ugovor o špediciji, ugovor o kupoprodaji robe, ugovor o međunarodnom zastupanju, ugovor o lizingu, ugovor o osiguranju, ugovor o komisionu, ugovor o kreditu, ugovor o zajedničkom ulaganju i druge vrste ugovora),

18) ugovora o deobi bračne imovine,

19) predbračnih i bračnih ugovora,

kao i sve ostale vrste ugovora kojima se trebaju stručno urediti odnosi između ugovornih strana (pravnih lica, fizičkih lica, između fizičkog i pravnog lica i obratno).

Advokat za izradu ugovora, pre njegove izrade upoznaje stranke sa bitnim odredbama zakona koji reguliše predmet ugovora. Advokat za izradu ugovora takođe pruža sve neophodne informacije o pravnim karakteristikama ugovora, zakonskim regulativama kojima je ugovor regulisan, kao i posledicama nepoštovanja odredbi ugovora. Advokat za izradu ugovora predlaže pravno rešenje u najboljem interesu ugovornih strana.

Advokat za izradu ugovora, nakon sklopljenog pravnog posla po ugovoru, pruža sve celovite i kompleksne pravne usluge, koje su od važnosti za ugovorne strane, a koje obuhvataju ekspertske pravne savete i mišljenja o svim bitnim zakonskim aspektima tokom realizacije predmeta ugovora, izmene i dopune ugovora. Ukoliko je po ugovoru predviđeno obezbeđenje u vidu hipoteke, advokat za izradu ugovora vrši sve neophodne pravne radnje koje se odnose na stavljanje hipoteka na pokretnim i/ili nepokretnim stvarima.

Advokat za izradu ugovora pruža pravne usluge koje omogućavaju strankama utvrđivanje relativne ili apsolutne ništavosti ugovora, naplatu po ugovorima, izvršavanje svih imovinskih obaveza iz ugovora i ostvarivanje svih ugovornih prava, kao i sastavljanje vansudskih i sudskih poravnanja.

Ukoliko ugovorene strane žele da pokrenu postupak tužbom zbog nepoštovanja ugovornih odredbi, advokat za izradu ugovora vodi sudske postupke i zastupa stranke pred nadležnim sudovim za tu vrstu spora. Advokat za izradu ugovora vrši i zastupanja stranaka u izvršnim postupcima, kao i zastupanja u svim parničnim i vanparničnim postupcima.

Advokati za ugovorno pravo su najčešće angažovani za:

1) Izradu ugovora: Advokat može pomoći svojoj stranci da izradi ugovor koji je pravno valjan i koji precizira prava i obaveze svake strane. Advokat će osigurati da ugovor bude u skladu sa zakonom i da sadrži sve bitne elemente ugovora, u zavisnosti od vrste ugovora uključujući potpuni identitet stranaka, predmet ugovora, ugovorenu cenu, uslove isporuke, način plaćanja i dr..

2) Značenje ugovora: Advokat pomaže svojoj stranci da razume odredbe, odnosno sve članove ugovora i u kojoj konkretnoj situaciji se može primeniti taj ugovor. Advokat će pružiti pravnu analizu ugovora kako bi se identifikovala prava i obaveze svake strane u ugovoru.

3) Dogovor sa drugim ugovaračem: Advokat može pregovarati sa drugom stranom u ime i za račun svog klijenta kako bi se postigao dogovor oko određenih odredbi u ugovoru koje su u najboljem interesu klijenta. Advokat će se zalagati za interese svog klijenta i pokušati da postigne najbolje moguće uslove u ugovoru.

4) Učešće u sporovima: Advokat pruža pravnu podršku klijentu ukoliko treba pokrenuti spor, od podnošenja inicijalnog akta, pa do okončanja spora ili se zauzima za klijenta ukoliko je suprotna strana već pokrenula spor, povodom prethodno zaključenog ugovora. Advokat će pružiti savet i pomoć u slučaju povrede ugovornih obaveza, raskida ugovora ili drugih sličnih situacija.

5) Aneksiranje ugovora: Advokat nakon uvida i tumačenja ugovora, odnosno ugovornih obaveza obeju strana, može predložiti klijentu dopunu ugovora novim članovima ili izmenu postojećih članova, sve u cilju najboljeg interesa svog klijenta.

Ugovor o poklonu je ugovor na osnovu koga poklonodavac poklonoprimcu predaje ili se obavezuje da će predati u svojinu određenu stvar ili da će mu preneti neko drugo pravo ili da će učiniti kakvu korist na teret svoje imovine bez ikakve naknade.

Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet poklona i namera da se poklon učini (animus donandi).

Namera da se poklon učini pretpostavlja svest da se iz dobročinstva prenese na drugog pravo svojine ili neko drugo pravo bez ikakve naknade. Besteretnost predstavlja bitan elemenat ugovora o poklonu. Namera da se poklon učini može biti zasnovana na različitim motivima. Motivi mogu biti počev od ličnosti poklonoprimca pa do opšte moralnih i humanih pobuda.

Predmet poklona mogu biti pokretna ili nepokretna stvar, pravo ili određena imovinska korist. Što se tiče stvari stvar mora biti u pravnom prometu odnosno pravni promet te stvari mora biti dozvoljen. Predmet poklona su stvari koje postoje u momentu zaključenja ugovora. Predmet poklona mogu biti i buduće stvari odnosno stvari koje će tek nastati.

Predmet poklona mogu biti i imovinska prava najčešće potraživanja ali i druga prava npr. autorsko pravo ili pravo plodouživanja.

Predmet poklona može biti i oproštaj duga. Predmet poklona mogu biti i određene imovinske koristi npr. faktički rad koji neposredno uvećava imovinu poklonoprimca.

Detaljne informacije šta sve čini predmet poklona vam može dati naša advokatska kancelarija.

Ugovor o poklonu stvara samo obaveze na strani poklonodavca. Od ovoga ima malih odstupanja kada su u pitanju pokloni sa nalogom i teretom ali ta odstupanja nisu takva da pretvaraju ovaj ugovor u dvostrano obavezan i teretan.

Osnovna obaveza poklonodavca je obaveza prenosa određenog prava ili predaje stvari. Ugovor o poklonu nastaje aktom predaje predmeta poklona ili obećanjem predaje predmeta poklona. U prvom slučaju reč je o realnom ugovoru za koji se traži predaja stvari.

Raskid ugovora o poklonu može biti i sporazuman. Ovo je moguće u slučajevima kada je ugovor o poklonu zaključen ali ne i izvršen.

Ugovor o zakupu je ugovor na osnovu koga se jedna ugovorna strana (zakupodavac) obavezuje da će predati određenu nepotrošnu stvar drugoj ugovornoj strani (zakupcu) na upotrebu, a ovaj se obavezuje da za to plaća određenu naknadu i da po isteku određenog vremena istu stvar vrati.

Ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji naći i dovesti u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zaključenju određenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu naknadu, ako taj ugovor bude zaključen.

Ugovorom o građenju izvođač se obavezuje da prema određenom projektu sagradi u ugovorenom roku određenu građevinu na određenom zemljištu, ili da na takvom zemljištu, odnosno na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove, a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu. Ugovor o građenju mora biti zaključen u pismenoj formi. Pod građevinom podrazumevaju se zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanalizacije, putevi, železničke pruge, bunari i ostali građevinski objekti čija izrada zahteva veće i složenije radove.

Ugovor o delu je takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana poslenik obavezuje da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada a druga ugovorna strana – naručilac, se obavezuje da mu za to plati naknadu.

Ugovor o zajmu je pravno obavezujući dokument kojim se reguliše pozajmica novca ili drugih zamenljivih stvari između dve ugovorne strane, zajmodavca i zajmoprimca. Ovim ugovorom, zajmodavac se obavezuje da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, dok se zajmoprimac obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Advokati koji se bave ugovornim pravom najčešće dobijaju sledeća pitanja:

1) Da li svaki ugovor mora biti potvrđen od strane javnog beležnika?

2) Šta ukoliko ugovarač kasni sa svojim obavezama iz ugovora ?

3) Šta preduzeti ukoliko druga strana ne ispuni svoje obaveze iz ugovora?

4) Da li se mogu izmeniti uslovi i obaveze iz ugovora nakon njegovog potpisivanja?

5) Koje su posledice raskida ugovora?

6) Kako pokrenuti i rešiti spor koji se odnosi na neispunjenje ugovornih obaveza?

7) Koji je sud mesno i stvarno nadležan za rešavanje spora po ugovoru?